Ovo je Facebook status preuzet s dozvolom od Borislav Miletić.

Jako dobar način da varate narod kada su u pitanju “obnovljivi izvori električne energije” (prvenstveno vetrenjače i solarni paneli) jeste da se hvalite instaliranim kapacitetom.

Recimo, najavite izgradnju nekog vetroparka i kažete da će isti biti snage 5 GWh. I onda ljudi misle: “Super, 5 GWh tamo u vetrenjačama, 5 GWh ovamo u solarnim panelima i ne treba nam ništa drugo za proizvodnju struje.” To je priča na koju su pali i Nemci, sada najviše pogođeni energetskom krizom u Evropi. U čemu je problem?
Problem je u tome što vam “zeleni” idioti uvek govore o instaliranom kapacitetu, nastojeći da vetroparkove i solarne parkove prikažu mnogo boljim izvorima električne energije nego što oni zaista jesu.
Instalirani kapacitet je teoretski maksimum koji jedan generator struje može da proizvede u optimalnim uslovima i određen je tehničkim karakteristikama samog generatora.
Recimo da je jedna vetrenjača snage 5 MWh. To je njen instalirani kapacitet određen njenim tehničkim karakteristikama i testiranjem od strane proizvođača, i znači da jedna vetrenjača može proizvesti maksimalno 5 MWh struje u jednom času.
Međutim, to ne znači da će ta vetrenjača svakog časa proizvoditi 5 MWh struje. To je moguće samo u optimalnim uslovima. Ukoliko je vetar slabiji od optimalnog, vetrenjača će proizvoditi 3 MWh struje ili manje. Ukoliko vetar nije dovoljno jak, ili ga uopšte nema, vetrenjača neće proizvoditi struju.
Budući da ne možemo svakom vetroparku osigurati konstantan vetar, kao što ne možemo svakom solarnom parku osigurati konstantan priliv sunčeve svetlosti, postoji način da izvore električne energije uporedimo po tome koliko vremena oni zaista i proizvode električnu energiju.
Tako možemo videti koji izvori su zaista najbolji za nas, odnosno na koje izvore električne energije se možemo zaista osloniti za osnovne potrebe mreže, a koji se mogu koristiti samo kao dodatni izvori koji rasterećuju one osnovne u trenucima kada mogu da pridonesu potrebama mreže.
Vetropark snage 5 GWh iz našeg primera možda zvuči super, ali ako taj park proizvodi struju samo 5 časova dnevno (u optimalnim uslovima ili ne), nju ne možemo da koristimo za osnovne potrebe mreže, jer energetskoj mreži je struja potrebna non-stop.
Stoga postoji nešto što se naziva faktor kapaciteta, a na osnovu čega dobijamo pravi uvid u to koliko jedan izvor električne energije zaista i proizvede struje u nekom periodu. Izračunava se tako što se stvarna količina struje proizvedena u nekom vremenskom periodu (obično se izračunava za jednu godinu) podeli s teoretskim maksimumom koji je taj izvor mogao da proizvede u tom periodu. Rezultat se prikazuje kao postotak (faktor kapaciteta od 100% bi značio da taj generator struje tokom svih 365 dana u godini radi neprestano na optimalnom nivou, što iz tehničkih razloga nije moguće ni kod jednog generatora).
Ako se pitate kako kotiraju različiti izvori električne energije kada je u pitanju faktor kapaciteta, pogledajte dobro sliku ispod. To će vam odmah dati i odgovor na pitanje zašto je Nemačka tako pogođena energetskom krizom, odnosno zašto je morala da reaktivira elektrane na ugalj i da poveća uvoz struje (Nemačka, inače, unazad tri godine ima najskuplju struju na svetu) iako se stalno hvali velikim brojem vetroparkova, te zašto se ne možemo osloniti samo na vetrenjače i solarne parkove kada je proizvodnja struje u pitanju:
 

 

 
 
 
Damir Škranjec:
“Ove brojke su vjerojatno stvarni podaci koliko su u nekom periodu davale, ne koliko bi mogle dati, da je to potrebno. Nuklearke, plin i ugljen su ograničene samo servisnim periodima, ostatak mogu raditi na 100% kapaciteta. To je faktor 95-98%. Kod solara se faktor drastično razlikuje, Arizona ima 4000 sunčanih sati, Hvar 2700, a Njemačka samo 1600. Ovih njihovih 25% je dosta optimistično, čak i za pustinju.”