Dakle, DNK je jedna dugačka molekula, smještena u jedru stanice/ćelije koja ima nekakve veze sa nasljeđivanjem osobina, jer kontroliše proces biosinteze proteina koji su odgovorni za osobine. Međutim kakve je građe DNK?
Molekula dezoksirobonukleinske kiseline koju skraćeno zovemo DNK ima oblik dvostruke spirale – kao da imate ljestve koje nekako možete uvrtati oko jedne ose. Dvostruku spiralu možemo još nazvati i dvostruka zavojnica ili dvostruki heliks.
Strane te spirale građene su od naizmjenice poredanih i međusobno povezanih molekula fosforne kiseline i šećera zvanog dezoksiriboza. Fosforna kiselina H3PO4 je mineralna, anorganska kiselina koja je česta u živim bićama, naročito u obliku svog jona PO4 kojeg zovemo fosfatni jon i kao takva se nalazi i u DNK. Šećer dezoksiriboza je pomalo sličan šećeru kojeg jedemo, ali se od njega po mnogo čemu razlikuje. Zapravo, šećer koji koristimo za kolače i šećer dezoksiriboza spadaju u istu klasu jedinjenja jer imaju neke zajedničke hemijske osobine. Dezoksiriboza je, kao i sve ostale vrste šećera građena od atoma ugljika, kisika i vodika. Fosforna kiselina i dezoksiriboza grade osnovni „skelet“ DNK. Zbog prisustva fosforne kiseline i DNK ima svojstva kiseline, a zbog prisustva dezoksiriboze u nazivu DNK imamo ono „dezoksiribo-“ .
Međutim, šta znači ono „nukleinska“ u nazivu ove molekule?
Kada pogledate crteže i prikaze DNK na internetu, vidjećete da između strana spirale postoji nešto poput prečki, dijelovi koji spajaju strane spirale. To su azotne baze. Svaka strana spirale ima svoje azotne baze i one se u sredini spajaju i to vodikovim vezama. U DNK postoje 4 vrste azotnih baza: citozin, adenin, timin i gvanin. Da bi im bilo lakše, naučnici su ove azotne baze označili prvim slovima naziva: C za citozin, A za adenin, T za timin i G za gvanin. Ta 4 slova su sva slova onoga što zovemo genetička abeceda. Naša abeceda od koje gradimo riječi i rečenice ima 30 slova, a abeceda DNK ima 4 slova. Međutim, ima mala caka: kada se spajaju, ne mogu se spajati bilo koje baze: moguće je da se spajaju samo adenin i timin te gvanin i citozin i obratno, ali se nikako ne mogu spajati adenin i citozin ili gvanin i adenin
DNK je molekula polimer, što znači da se sastoji iz mnogo malih dijelova. Te dijelove nazivamo nazivamo nukleotidi. Svaki nukleotid se sastoji od fosfatne grupe, dezoskiriboze i jedne od 4 azotne baze: A, T, G ili C. Prema vrsti baze nukleotidi i dobijaju imena pa postoje adeninski, gvaninski, citozinski i timinski nukleotid. Nukleotidi se međusobno u lance povezuju tako što se međuosobno povežu dezoksiriboza i fosfatna grupa vezom koju zovemo fosfo-diesterska veza. Na taj način nastaje jedan polulanac DNK. Međutim, istovremeno se vodikovim vezama povezuju i azotne baze te tako nastaje dvostruka spirala. Polulanci DNK nemaju isti smjer, pa kažemo da su antiparalelni. Sama molekula je jako uređen i pravilan sistem, u kojem dužina jednog zavoja iznosi 3.4 nm i u tom jednom zavoju bude 10 nukleotida.
