Zdravlje žena – Šta je i zašto postoji Women’s Health Gap

Zdravlje žena kao pojam u medicini nije postojao oduvek. Možda se nam se čini kontraintuitivnim da se polovinom svetske populacije niko nije bavio do kasnog dvadesetog veka. Tako je kako je. U januaru 2025. godine Svetski ekonomski forum je zajedno sa vodećom konsultantskom firmom McKinsey&Company izdao obiman vodič koji se bavi preporukama za smanjenje nečega što je rogobatno nazvano Women’s Health Gap. U praksi to je set preporuka za aktivnosti kojim bi se u budućnosti smanjila razlika između postojećeg i optimalnog standarda u zdravstvenoj nezi žena. Ako čitate ovaj tekst i žena ste, ta vam je razlika iskustveno poznata, ako ne – do kraja teksta saznaćete zapanjujuće činjenice.

Piše: Marija Ratković

Šta kažu ekonomisti zašto je važno zdravlje žena…

Već i sama činjenica da se Svetski ekonomski forum bavi zdravljem žena pomalo je zabrinjavajuća. Kako smo došli do toga da su se oni koji se tradicionalno bave tokovima krupnog kapitala odjednom bave sofisticiranim pitanjima karakterističnim za zdravlje žena. Pojmovi kao što su menopauza i preeklampsija danas nose neku vrednost izmerljivu u dolarima. Kako je to moguće? Procenjena suma u naslovu istraživanja ima dvanaest nula. Da li ste ikad videli trilion? Evo, to je ovaj broj ovde – 1.000.000.000.000 dolara.

Na osnovu podataka istraživanja[1] objavljenog u izveštaju Closing the women’s health gap kaže da žene u odnosu na muškarce čak 25% više svog života provedu lošeg zdravlja. Još fatalnije zvuči činjenica da zaostatak u zdravlju žena odnosno women’s health gap iznosi zbirno 75 miliona godina (ženskih) života uništenih lošim zdravljem i preranim smrtima, u celom svetu svake godine.

Identifikovano je ukupno devet različitih stanja koja su odgovorna za skraćenje životnog odnosno veka zdravlja žene. Kada govorimo o skraćenju života – na njegovu dužinu dramatično utiču ishemijska bolest srca, karcinom dojke, postporođajno krvarenje, rak grlića materice i poremećaji visokog pritiska kod trudnica. U odnosu na narušavanje kvaliteta života identifikovana su stanja premenstrualnog sindroma odnosno PMS, zatim menopauza, endometrioza i migrene. Ako čitate ovaj tekst i žena ste, koliko ovih stanja možete iskustveno da potvrdite? Previše, svakako.

U početku beše…

Može se reći da je ženski pol izum novijeg vremena pa je tako i zdravlje žena zdravstvena disciplina budućnosti. Negde u počecima medicinske struke, u vreme Antičke Grčke, smatralo se da postoji samo jedan pol, univerzalni tj. muški. Žensko telo, iako je manje više bilo isto kao i danas, društveno je, a time i medicinski bilo viđeno samo kao aberacija muškog. Teorija fluida podrazumevala je da se muškarci i žene premda biološki potpuno simetrični, razlikuju prema temperaturama i fludima koji protiču njihovim telima. Biologija i svi medicinski eksperimenti samo su podržavali ono što u šta se verovalo.

Aristotela možemo smatrati odgovornim za nastanak muških i ženskih „principa” aktivnosti i pasivnosti. Druga rana objašnjenja medicinske razlike muškaraca i žena su jednako rudimentarna, pa je za Aristotela muška životinja ona koja nastaje u drugoj a ženska ona koja nastaje u sebi.

U renesansi malo ko se ne seća Leonardovog modela idealnog čoveka, model je dakako izrađen prema telu odraslog, belog, zdravog muškarca tog vremena. Telo žene nije prikazivano u oblasti naučnih crteža u veku velikih otkrića.

Feministička kritika

Iako se model žene – nesavršenog muškarca održao kroz sve vekove do prosvetiteljstva i nastajanja moderne medicine, kritika tog modela nastala je tek sredinom 20. veka. Kada sumira feminističku kritiku humanizma, Braidoti navodi Luce Irigaray (1985a, 1985b) koja uočava da je apstraktni ideal Čoveka koji je simbol klasičnog Čovečanstva – muško, on. Šta više on je beli Evropljanin, zgodan i bez invaliditeta što ga čini nepogodnim za identifikaciju ogromne većine ukupnog stanovništva zemlje.

Druge feministkinje koje navodi, putem pojmova apstraktnog maskuliniteta (Hartsock, 1987) i trijumfujuće beline (hooks, 1981; Ware, 1992) kritikuju humanistički univerzalizam ne samo na nivou epistemologije, već i na nivou etike i politke. Kao što je već pomenuto u prošlom tekstu, delo Donne Haraway[2] i Rosi Braidotti[3] odnosi se i na transhumanizam i dalje od ravnopravnost žena, ka hibridnim oblicima života, sve do ekofeminizma.

To je za sada daleko, zato se vraćamo na pitanje Women’s Health Gap ali je značajno da na umu imamo koliko je daleko faktualna ravnopravnost. Situacija se iz dana u dan usložnjava a mi ni u idealnim uslovima ne možemo da obezbedimo ravnopravne šanse za održanje života i zdravlja polovini čovečanstva.

Zašto je važno koliko ima polova?

Teoretičarka roda Ana Fausto Sterling u svom seminalnom delu Sexing the Body, šali se kako bi bilo dobro da postoji pet polova, ukazujući na nepravdu koja se čini interseks osobama. U odgovoru na njen šaljivi tekst u New York Timesu iz 1993. godine, Katolička liga za religijska i građanska prava je poručila kako „svaka zdrava osoba zna da ne postoji ništa sem dva pola, čije je postojanje utemeljeno u prirodi”. I kada bismo zanemarili ironiju toga da se crkva kao religijska ustanova bavi pitanjima biologije i poziva na utemeljenje ne u božjoj reči i zakonu već u “prirodi”, kako bismo objasnili odsustvo proučavanja ženskog zdravlja i sve pogrešne prakse od večnosti do kraja 20. veka, kada se ta rasprava dešava. Drugim rečima, ako je oduvek postojalo dva pola, zašto se ženskim polom medicina uopšte nije bavila?

Trećim rečima, ljudi postoje bez obzira na to u koliko kategorija će biti podeljeni. Zašto nam je onda bitno da postoji ženski pol, da postoji zasebna kategorija žensko zdravlje? Žensko zdravlje pre nego što je imenovano, nije moglo da bude unapređeno. I koliko god to zvučalo neverovatno, ni u jednom istorijskom momentu, nije bilo pravo vreme da se nauka bavi pitanjima koja proističu iz specifičnosti ženskog tela. Otuda imamo nedavni interes nauke za anatomiju klitorisa, peri/menopauzu ili endometriozu. Jednom kada je bilo opcrtano polje koje obuhvata žensko zdravlje bila su omogućena istraživanja koja bi opisala sadašnje stanje a tek na osnovu podataka iz njih se može planirati poboljšanje. Nedavni izveštaj SEK označio je svotom od 400 milijardi dolara dobit koju bi svetu donelo poboljšanje ženskog zdravlja do 2040. godine.

Šta uopšte znamo o ženama, osim koliko ih ima?

Jedna od najstrašnijih činjenica koju izveštaj objavljen 2025, a koji se odnosi na podatke iz 2023. godine donosi jeste da mi o ženama i dalje veoma malo znamo. Znamo koliko je žena na svetu, ali je margina kod podataka koji se odnose na žene ogromna. Kada se govori o pretpostavljenim slučajevima endometrioze SZO procenjuje da 10% žena u reproduktivnom periodu živi sa endometriozom dok GBD (Global Burden of Disease) procenjuje ovaj broj na 1-2%.

To praktično znači da se ideja o broju žena sa endometriozom u slučaju dve organizacije koje su se uopšte bavile ovim problemom varira između 24 miliona i 190 miliona. Kod endometrioze i drugih stanja koja su često nedijagnostifikovana ili loše dijagnostifikovana, ovaj broj je i veći. Ako se donosioci odluka širom sveta ponose sistemom koji je zasnovan na znanju – kako uopšte doneti odluke koje se tiču ženskog zdravlja kada su podaci tako oskudni i kada brojke variraju višestruko. Ne govorimo o mogućoj greški od par miliona već o razlici od 166 miliona žena. Poređenja radi na području nekadašnje Jugoslavije živi oko 10 miliona žena.

U dodatku ovog istraživanja, koji se bavi metodološkim pitanjima i problemima – kaže se sledeće: Ima malo podataka o životnom veku žene, ali podaci o kvalitetu života žene su još gori. Šezdesetih godina XX veka žena je otišla u svemir, ali 2025. godine svet je priznao da do sada nema tačne podatke o svakodnevnom životu polovine svoje populacije. Netačnosti se konkretno odnose na nepoznavanje kako, zašto ili kada žene uzimaju lekove ili propuštaju prilike da uzimaju lekove. Ovo dalje onemogućava ulaganje u intervencije ili poboljšanja pružanja zdravstvene nege za žene. Nedostatak podataka često može ometati praćenje i nadzor lekova i njihovih efekata na žene.

Ako nema istraživanja, na čemu se zasniva borba za zdravlje žena?

Zdravlje žena najčešće je u javnosti sinonim za reproduktivno zdravlje pa tako u domovima zdravlja imamo Službe za zdravstvenu zaštitu žena, ali to su ginekološke ambulante. Sve ostale službe za zaštitu zdravlja su univerzalne, što u praksi znači da ne priznaju nikakve specifične razlike u zdravlju žena i muškaraca, da se za sada zadržimo na nedovoljnoj definiciji o dva pola. Istina je da bi šira definicija zdravlja žena koja bi uključila celokupno a ne samo reproduktivno ili seksualno zdravlje doprinela smanjenju razlike u zdravlju žena i muškaraca, ali do toga ne može doći lako.

Prvo zbog toga što nema dovoljno podataka. Zdravlje žena je oduvek nedovoljno finansirano i proučavano, pa ima i manje podataka. Analiza Foruma i MHI je pokazala da je samo oko 10% kliničkih ispitivanja za ishemijsku bolest srca i migrenu objavilo podatke razvrstane po polu. Bez podataka koji označavaju žene kao ispitanice, navodni univerzalni podaci postaju podaci koji su nedovoljno ispitani na ženama. Ne moramo govoriti samo o istraživanjima koja se tiču lekova, može se govoriti i o opremi i predmetima za svakodnevnu upotrebu, koji itekako imaju uticaja na zdravlje žena.

Jedna studija iz oblasti urgentne medicine[4] u Velikoj Britaniji koja je ispitivala povrede u saobraćajnim nesrećama 2012 do 2019. godine, uočila je da su žene češće povređene iako su muškarci češće učesnici u saobraćajnim nesrećama. Za ovaj paradoks, odgovorno je testiranje sudara u kome se koriste lutke oblikovane prema muškarcima, Naime, te lutke imaju uže, manje i lakše karlice i modelovanje automobila prema rezultatima testova – čini ih pokretnim kavezima za žene.

Istraživanja lekova i medicinskih sredstava koja ne/uključuju žene

Istraživanja lekova i medicinskih sredstava ne sežu do praistorije. Ako govorimo o uređenim naučnim ispitivanjima, govorimo o poslednjih 200 godina u kojima su žene bile slabo zastupljene u medicinskim istraživanjima. Ipak, bitno je istaći da se u drugoj polovini 20. veka desio ekstremni zaokret koji će ispitivanja lekova i medicinskih sredstava na ženama vratiti u kameno doba. Prema podacima Kancelarije za istraživanje ženskog zdravlja Nacionalnog instituta za zdravlje (NIH), Američka agencija za hranu i lekove (FDA) je 1977. godine pokrenula organizovano isključivanje žena reproduktivnog doba iz kliničkih ispitivanja faze 1 i 2, osim ako nemaju životno ugrožavajuće stanje. Ova drakonska mera posledica je reakcije na posledice koje su trudne žene u Evropi i Australiji iskusile usled upotrebe leka za regulisanje jutarnje mučnine, za koji se ispostavilo da izaziva teške malformacije ploda i smrt novorođenčadi.

Ponovno uključivanje u USA se dogodilo tek 1993, kada je usvojen zakon o pretpostavljenom učešću žena u klinička istraživanja. U knjizi Women and Health Research: Ethical and Legal Issues of Including Women in Clinical Studies[5] koja se bavi detaljnom istorijskom perspektivom učešća žena u naučnim istraživanjima, navodi se da je 2001. godine Medicinski institut objavio izveštaj koji pokazuje kako polne razlike utiču na biologiju i potrebno je da budu uključene kao varijable u kliničkim istraživanjima, dok studija Harvard Medical School tek 2022. godine saopštava da su žene podreprezentovane u kliničkim istraživanjima za vodeće bolesti.

Tek 2022. godine izašao je članak Let’s talk about (biological) sex[6] u časopisu Nature, koji nedvosmisleno kaže kako biološki pol ima ulogu u fiziološkim, metaboličkim, hormonskim, pa čak i ćelijskim razlikama koje mogu uticati na to kako se bolesti manifestuju i dalje – na efikasnost lekova i medicinskih uređaja.

Šta još utiče na učešće žena u istraživanjima?

U naučnom članku koji je objavljen 2016. godine navode se rodne specifičnosti učešća žena u istraživanjima. Oni navode da iako se godišnje prijavljuju hiljade ispitanika u klinička ispitivanja, manje je verovatno da će žene znati za njih ili da će učestvovati u kliničkim ispitivanjima. Istorija neetičkih istraživanja[7] koja su uključivala pre svega nebele žene (Washington 2006, Skloot 2010) proizvodi opravdan strah žena za učešće u istraživanjima. I više, čitave zajednice mogu imati opravdan strah i cinizam prema kliničkim ispitivanjima. Poznat je primer[8] o tome kako je veliko odsustvo nebelih žena među donorkama jajnih ćelija (Tsai et all, 2022).

Među razlozima koji se navode kao razlozi za neučestvovanje žena u istraživanjima jesu nepostojanje mogućnosti prevoza do i od istraživačkih objekata a to se odnosi posebno na žene koji žive u ruralnim područjima. Dalje, vreme koje je potrebno za učešće u naučnim ispitivanjima ometa porodične i radne obaveze, što se odražava posebno na učešće žena koje su nesrazmerno više opterećene ovim obavezama. Usled kombinacije faktora stalnih putovanja i medicinskih testova koji se obavljaju javlja se „zamor ispitanika”. Finansijski tereti kao što su siromaštvo ili niski prihodi posebno ograničavaju ispitanice, posebno pripadnice manjina. U odnosu na komunikaciju i kulturne stavove, naučnici su identifikovali čitav dodatni set izazova za uvažavanje raznolikosti u klinička ispitivanja.

Naučna zabluda ili zašto u Antici nema uložaka?

Žene se nalaze pred stalnim paradoksom. Sa jedne strane konzervativne struje će reći da žena postoji od kad je sveta i veka, menstruacija je obeležje žene kroz zabranu religijskim ritualima od kad te prakse (a ne žene) postoje. U antičkoj Grčkoj menstruacija se tumačila kao fiziološki mehanizam kojim žene izlučuju višak krvi, jer se smatralo da njihova „hladna” i „vlažna” priroda uzrokuje zadržavanje tečnosti u telu. Prema hipokratskim tekstovima, menstrualna krv nije bila shvaćena kao rezultat odbacivanja unutrašnjeg sloja materice, već kao višak telesnih tečnosti[9] koji se povremeno morao ispustiti da bi se očuvalo zdravlje žene (King, 2017).

Prvi komercijalni higijenski ulošci pojavili su se krajem 19. veka, kada je kompanija Johnson & Johnson 1896. godine lansirala Lister’s Towels, prve fabrički proizvedene uloške za žene. Tokom 1920-ih, američki brend Kotex omogućio je njihovu masovnu proizvodnju i širu dostupnost (Smithsonian Magazine, 2017). Godine 1931. američki lekar Earle Haas patentirao je prvi moderni jednokratni tampon s aplikatorom, a biznismenka Gertrude Tendrich ubrzo je otkupila patent i osnovala brend Tampax, koji je postao prvi komercijalno distribuiran tampon (Horwitz, 2020).

Kao odgovor na pitanje zašto u Antici nema uložaka, a ima recimo haljina za žene, odgovor je kompleksniji nego što se to čini na prvi pogled. Medicinski tabu menstruacije se stvara već za vreme antičke Grčke gde se menstrualna krv smatra jednostavno krvlju koja ističe iz žene i kao takva je patologizovana. Za vreme Rimskog carstva, Plinije Stariji je pisao o tome kako menstrualna krv može da pokvari hranu ili vino i da izludi pse. Antička naučna shvatanja uticala su na celokupnu medicinu kao nauku, tako da i u 20. veku nastala naučna teorija o menotoksinima.

Menotoxin ili primer toksične zablude o ženama u nauci

U knjizi The Curse: A Cultural History of Menstruation[10] autorke detaljno istražuju naučne zablude vezane za ovaj danas znamo normalan i bezopasan proces života žene. Naime, mađarski lekar dr Bela Schick je 1920 definisao menotoxin kako bi objasnio anegdotalni dokaz kako cveće vene kada ga dotakne medicinska tehničarka koja ima menstruaciju. Ali to nije sve – istraživači sa Harvarda Olive i George Smith, pioniri u oblastima ginekologije i lečenja estrogenom vršili su eksperimente na životinjama kojima su ubrizgavali menstrualnu krv. Do kraja 1950tih verovali su da životinje ubija menstrualna krv, a ne bakterije, što je opovrgnuto jednostavnim postupkom istovremenog ubrizgavanja krvi i antibiotika.

Mi ovde ne govorimo o zabludama o ženama koje su servirali društvo, religija ili pseudonauka – govorimo o naučnim zabludama. O naučnim eksperimentima koji su imali za cilj da dokažu autentičnu žensku toksičnost. Anne Burns u časopisu The Scientist[11] navodi kako se i u toku 1970tih vodila polemika o potencijalnim toksičnim svojstvima menstruacije koje navodi Schick u dvadesetim. Tek 1977 godine The Lancet magazin u članku The search for “menotoxin”[12] priznaje da su potrebni bolji modeli da se istraži fenomen, dok potpuna diskreditacija tvrdnji o menotoxinu nikada nije učinjena. Nauka je obišla pun krug od antičkog shvatanja da je menstruacija ista kao i svaka druga krv, ali je žena koja menstruira bolesna, preko rimskih i drugih centralnoevropskih teorija da je menstrualna krv toksična i opasna za okolinu do današnjeg shvatanja. Menstruacija jeste obična krv ali žena koja menstruira je zdrava i nije opasna po okolinu.

Kako je moguće promeniti ove činjenice?

Nije jednostavno izmeniti status quo kada govorimo o isključenosti žena iz naučnih istraživanja. Među predlozima koji su navedeni za veće uključivanje žena u klinička ispitivanja su fleksibilno radno vreme klinika. Ili praćenje ispitanika koje se obavlja u domu ispitanika, umesto u klinici. Ženama je potrebno ponuditi usluge čuvanja dece ili prevoza ili nadoknadu troškova. I dosezanje ispitanica ne bi smelo da ostane isto kao i do sada. Ideja jeste da se do žena mora doći, tamo gde se one nalaze: u perionicama veša, pijacama, salonima lepote i verskim objektima.

Istorija zapostavljanja žena ne može se promeniti preko noći

Poseban segment promene u budućnosti podrazumeva rad na senzibilizaciji osoblja koje radi sa ženama. Ono i samo treba da predstavlja raznolikost u zastupljenosti grupa žena, kako etnički tako i na svaki drugi način. Pokazalo se da je za žene potrebno izdvojiti dodatno vreme za pregled informisanog pristanka, kako bi se sprečile greške i zloupotrebe do kojih je dolazilo u prošlosti.

Doprinos žena nauci potrebno je javno priznati. I pri svakom istraživanju uključiti povratne informacije kako bi buduća naučna istraživanja bila kreirana i izvođena u skladu sa stvarnim iskustvima žena koje su do sada već imale iskustvo učešća. Istorija zapostavljanja žena ne može se promeniti preko noći ali utešno je znati da ima naučnica koje danas rade na tome da budućnost bude drugačija.

 

Reference:

[1] Ellingrud, K., Pérez, L., Petersen, A., & Sartori, V. (2024, January 17). Closing the women’s health gap: A $1 trillion opportunity to improve lives and economies (Report). McKinsey Health Institute. https://www.mckinsey.com/mhi/our-insights/closing-the-womens-health-gap-a-1-trillion-dollar-opportunity-to-improve-lives-and-economies

[2] Haraway, Donna (1991). Simians, Cyborgs, and Women: The Reinvention of Nature (1st ed.). Routledge. https://doi.org/10.4324/9780203873106

[3] Braidotti, Rosi (2013). The posthuman. Malden, MA, USA: Polity Press.

[4] Nutbeam T, Weekes L, Heidari S, et al (2022) Sex-disaggregated analysis of the injury patterns, outcome data and trapped status of major trauma patients injured in motor vehicle collisions: a prespecified analysis of the UK trauma registry (TARN) BMJ Open 2022;12:e061076. doi: 10.1136/bmjopen-2022-061076

[5] Mastroianni, Anna C., Ruth Faden, and Daniel Federman, editors. (1994) Women and Health Research: Ethical and Legal Issues of Including Women in Clinical Studies. Vol. 1. Washington, DC: National Academy Press. National Academies Press.

[6] Miguel-Aliaga, I. (2022) Let’s talk about (biological) sex. Nat Rev Mol Cell Biol 23, 227–228. https://doi.org/10.1038/s41580-022-00467-w

[7] Samo neki od primera su: Washington, H. A. (2006). Medical apartheid: The dark history of medical experimentation on Black Americans from colonial times to the present. Doubleday.

Skloot, R. (2010). The immortal life of Henrietta Lacks. Crown Publishing Group.

[8] Tsai, S., Adashi, E. Y., Ramarajan, A. M., Cardozo, E. R., & Lupo, V. R. (2022). Racial and ethnic disparities among donor oocyte banks in the United States. Fertility and Sterility, 117(5), 1001–1008. https://doi.org/10.1016/j.fertnstert.2022.01.023

[9]Neki od izvora uključuju King, H. (2017, September 13). Four weird ideas people used to have about women’s periods. Open University. https://www.open.edu/openlearn/history-the-arts/history/classical-studies/four-weird-ideas-people-used-have-about-womens-periods

[10] Delaney, J., Lupton, M. J., & Toth, E. (1988). The curse: a cultural history of menstruation. University of Illinois Press.

[11] Melchor, A. (n.d.). Posies, Poison, and periods, early 1920s. The Scientist. https://www.the-scientist.com/posies-poison-and-periods-early-1920s-69075

[12] Bryant J. A., Heathcote D. G., Pickles V. R.. The search for ‘menotoxin’. Lancet 1977; 1: 753. DOI: 10.1016/s0140-6736(77)92199-7