Ovaj blog često ne donosi ugodne tekstove, klikabilne, optimistične i “tople ljudske priče”. Češće donosi informacije koje nisu ugodne. Ali nije glasnik kriv. Neke od informacija na ovoj stranici mogu značiti razliku između života i smrti. Blog nije baš milozvučan i ne pričam vam ono što želite čuti. Sad imam još jednu vijest na koju trebate obratiti pažnju i psihološki se spremiti. Jer ako smo psihološki spremni i rezilijentni, sve je lakše, bolje smo organizovani i anticipiramo budućnost te stoički podnosimo neugodne stvari. Don't shoot the messenger!

Izbijanje ptičje gripe na farmi lasica u Španiji u oktobru 2022. pruža najsnažniji dokaz do sada da se soj ptičje gripe H5N1 može širiti s jednog zaraženog sisara na drugog. Do sada smo imali dokaz da može preći s ptica na sisare – recimo ljude, ali se nije širio sa zaraženih ljude na druge ljude. 

Izbijanje gripe H5N1, opisano u izvještaju Eurosurveillancea od 19. januara dogodilo se na vrsti Neovison vison.

Ovaj virus, ukoliko se dogodi da počne zaražavati ljude i lako se prenositi s čovjeka na čovjeka, može biti uzrok nove pandemije. Za sada to još nije tako, ali naučnici ukazuju na promjene u virusu i mogućnost da se počne lakše širiti među sisarima.

Genetičko sekvenciranje pokazalo je da su životinje bile zaražene novom varijantom H5N1, koja uključuje genetički materijal iz soja pronađenog u galebovima, kao i genetičku promjenu za koju se zna da povećava sposobnost nekih virusa životinjske gripe da se razmnožavaju u sisarima. Ovaj soj virusa sada cirkuliše kod ptica. 

Do ovog konkretnog izbijanja, sve infekcije sisavaca mogle su se pripisati izravnom kontaktu s materijalom zaraženim virusom, kaže virolog Hualan Chen. Njegovo širenje među sisarima “implicira da ovaj virus H5N1 može predstavljati veći rizik za javno zdravlje”, kaže Chen. Jedanaest radnika na farmi bilo je u kontaktu sa zaraženim nercom u Španiji, ali svi su bili negativni na H5N1.

Biće bitno imati sisteme ranog upozorenja i spremnosti te prevencije širenja. Pri tome se mora paziti i na biodiverzitet i jednostavno se ne mogu pobiti divlje ptice. Trebaće imati sisteme kompenzacije štete uzgajivačima kod kojih se javi virus. To već postoji u EU, ali da li postoji kod nas? Može se računati s velikim gubicima u peradarstvu, koje će trebati nadoknaditi. 

U septembru 2022. kako javlja Guardian, više od 3.7 miliona pilića, patki i ćurki je uništeno zbog pojave ptičije gripe. U Francuskoj 16 miliona. 

H5N1 je prvi put otkriven na farmi gusaka u Kini 1996. Velika epidemija peradi u Hong Kongu 1997. dovela je do prvih dokumentiranih ljudskih smrti i potaknula prve strahove od pandemije. Oko 2005. virus se prelio na ptice selice koje su ga od tada proširile svijetom u nekoliko velikih valova. Nova varijanta pod nazivom 2.3.4.4b koja se pojavila 2020. proširila se brže i dalje od bilo koje prethodne.