| Source: David Whittle / Imagezoo |
Koliko sati spavate? 8? 9? 6 sati? Nakon ovog teksta ćete možda poželjeti odvojiti više vremena za spavanje.
Naime, nedostatak sna i premalo sna utiču na povećanje razine beta-amiloida, proteina u mozgu koji se povezuje sa nastankom Alzheimerove bolesti. Sam beta-amiloid je produkt metabolizma moždanih stanica, a molekule ovog proteina imaju tendenciju da agregiraju i stvaraju plak, karakterističan za kliničku sliku Alzheimerove bolesti. 2018. godine se pojavilo nekoliko radova koji pokazuju upravo ovo. U studiji, objavljenoj u PNAS (Proceedings of the National Academy of Sciences), pod naslovom “Beta-Amyloid accumulation in the human brain after one night of sleep deprivation” (1), rađena je pozitronska emisiona tomografija na 20 osoba starosti od 22 do 72 godine.
U ovoj studiji je pokazano kako razina beta-amiloida raste za 5% nakon svega jedne neprospavane noći. Kod pacijenata sa Alzheimerovom bolesti, procenat beta-amiloida je 43% veći od onog kod zdravih osoba.
 |
Međutim, ovo nije jedini rad koji pokazuje povezanost deprivacije sna i povećanja nivoa beta-amiloida. Na Univerzitetu Winsconsin-Madison se od 2001. godine vodi studija WRAP (Wisconsin Registry for Alzheimer’s Prevention) u koju je uključeno preko 1500 osoba sa ciljem proučavanja uzroka ove bolesti. Participanti studije nisu pokazivali znakove demencija u trenutku kada su se uključili u studiju, ali oko 70% njih ima porodičnu istoriju Alzheimerove bolesti. Još 2015. naučnici uključeni u ovu studiju su pokazali kako postoji asocijacija i između kvaliteta sna, prema vlastitoj procjeni sudionika studije, i akumulacije beta-amiloida (2). Također, u jednom drugom radu, pokazano je da je deprivacija sna povezana sa povećanom koncentracijom markera za Alzheimerovu bolest u spinalnom fluidu (3).
Ljudi koji slabo spavaju imaju 68% povećan rizik da će imati određene kognitivne probleme (4), pa i Alzheimerovu bolest, od onih koji imaju dobar san.
 |
Šta je uzrok ove povezanosti? Šta se to noću normalno dešava u mozgu da se on oslobodi nakupina toksičnih proteina?
Kada je 2013. otkriven limfatični sistem mozga – glimfatični sistem, naučnici su bili zadivljeni jer je ova struktura bila toliko dugo vremena skrivena od nas. Međutim, ubrzo su istraživači utvrdili neke od funkcija ovog sistema. Pronađeno je da se u glimfatičnom sistemu tok fluida povećava noću, tokom sna i to tako da se prostori između stanica mozga povećavaju za čak 60% (5), što omogućava bolji protok fluida. Ovaj fluid “kupi” za sobom toksične i nepotrebne tvari, uključujući i beta-amiloid. Drugim riječima, glimfatični sistem “ispire” mozak. Upravo su stoga san i odmor, noćni i dnevni ciklusi rada ovog sistema od presudnog značaja za detoksikaciju mozga.
Kada je 2013. otkriven limfatični sistem mozga – glimfatični sistem, naučnici su bili zadivljeni jer je ova struktura bila toliko dugo vremena skrivena od nas. Međutim, ubrzo su istraživači utvrdili neke od funkcija ovog sistema. Pronađeno je da se u glimfatičnom sistemu tok fluida povećava noću, tokom sna i to tako da se prostori između stanica mozga povećavaju za čak 60% (5), što omogućava bolji protok fluida. Ovaj fluid “kupi” za sobom toksične i nepotrebne tvari, uključujući i beta-amiloid. Drugim riječima, glimfatični sistem “ispire” mozak. Upravo su stoga san i odmor, noćni i dnevni ciklusi rada ovog sistema od presudnog značaja za detoksikaciju mozga.
1. Shokri-Kojori E, et al. (2018). β-Amyloid accumulation in the human brain after one night of sleep deprivation. Proceedings of the National Academy of Sciences.
2. K. Sprecher et al. (2015). Amyloid Burden Is Associated With Self-Reported Sleep In Non-Demented Late Middle-Aged Adults. Neurobiology of Aging. Vol. 36.
3.K. Sprecher et al.(2017). Poor sleep is associated with CSF biomarkers of amyloid pathology incognitively normal adults. Neurology. Aug 1; 89(5): 445–453
4. M.A. Busche et al. (2015.) Rescue of long-range circuit dysfunction in Alzheimer’s disease models. Nature Neuroscience. Vol. 18.
