Dr Miloš Babić – komentar na Kongresno saslušanje dr Faučija

Facebook nastavlja da bude katastrofalan za čovečanstvo – od mentalnog zdravlja korisnika, do efekata na politiku i društvo, situacija postaje sve gora i gora. Zbog toga se uglavnom držim po strani i pokušavam da se udaljim od društvenih mreža uopšte. Ali prekinuću tišinu da prokomentarišem nedavno saslušanje Faučija pred Američkim kongresom.

Nakon što sam video gomilu izvoda u medijima, odlučio sam da vidim o čemu se radi, i pročitao sam ceo Faučijev privatni dnevnik (koga je kongresmen Rend Pol ukrao i javno objavio). Svih 1100+ stranica. I toplo preporučujem da i vi učinite isto, i da uporedite ono što tamo vidite sa onim što vam se govori u naslovima. Svi su svesni da mediji očigledno lažu i manipulišu; ali smatram da čak i najciničniji potcenjuju koliko su te laži direktne i potpune. Davno smo ostavili iza sebe spinovanje i pogrešno tumačenje; već duže vreme se stvari jednostavno besomučno izmišljaju.

Faučijevi dnevnici prikazuju čoveka koji je iznenada katapultiran u međunarodnu slavu, koji nije imao pojma kako da se nosi s tim, koji je bio istovremeno i polaskan i posramljen tom pažnjom u svojim poznim godinama, i koji je pokušavao da dokumentuje šta je rekao i gde. On nije imao moć da sprovodi bilo kakva pravila ili zakone; sve što je imao je poštovanje koje je stekao kao vrhunski naučnik tokom duge karijere u virologiji i javnom zdravlju. Možete ga videti kako daje jasne savete: nosite maske, držite distancu, vakcinišite se.

Takođe možete videti njegovu frustraciju kada su njegovi saveti zatim politizovani. Razni guverneri, predsednici, premijeri, lokalni zvaničnici, menadžeri – svi su donosili različite odluke, zatvarajući, otvarajući, uvodeći obavezu nošenja maski, ukidajući obaveze, i generalno izazivajući apsolutni haos. Zbog čega im je sada kriv Fauči.

Možete videti kako nije mogao da shvati zašto može da kaže jednu stvar, da vidi ljude kako rade suprotno, i da nakon toga bude okrivljen za “menjanje preporuka”. Možete vidjeti i kako menja svoj stav na osnovu novih dokaza (kako su otkrivani), i kako je bio iznenađen kada su mediji reagovali kao da su njegove prethodne preporuke bile lažne. Ljudi jednostavno nisu mogli da shvate činjenicu da nauka neprekidno otkriva nove detalje o onome što se izučava – i ti detalji mogu promeniti način na koji se pristupa problemu. Takođe možete videti kako je pokušavao, u više navrata, da navede predsednika Trampa da učini nešto smisleno, i kako je Tramp samo nasumično lupao po temi, na Faučijevu veliku frustraciju. Uglavnom, njegov dnevnik je direktan pokazatelj njegove ukupne nemoći da zaista išta konkretno promeni.

Možete videti kako se aktivno zalagao za istraživanje porekla Kovida. Odbio je da odbaci teoriju o curenju iz labaratorije (koju su neki ljudi, iz političkih razloga, odmah pokušali da potisnu) sve dok to nije temeljno istraženo. Konačno je došao do zaključka da je virus nastao prirodno (do istog zaključka su došli i drugi stručnjaci, pa i ja lično – ova tema je sasvim u dometu moje struke, i mislim da su činjenice dovoljno jasne). Pošto nije političar, nije imao pojma kako da se snalazi u situaciji kada je ovaj zaključak odmah napadnut kao nekakvo „sakrivanje istine.“

(Usput rečeno, priča o virusu koji je pobegao iz laboratorije, ili ona o namernim modifikacijama? Te priče apsolutno služe da se sakrije nešto – ali ne ono što većina misli. One su očigledno neistinite, i svaki dobar stručnjak ih može opovrgnuti za 15 minuta na bilo kom sudu. Tako da niko nikada neće biti kažnjen za “pobegli virus” ili za njegovo stvaranje, zato što nijedan pravedan sud ne bi mogao da ih osudi za to. Ali dok se mi beskrajno raspravljamo o tome, potpuno smo zanemarili Kinesko loše upravljanje ranom fazom pandemije, i činjenicu da je virus možda mogao biti zaustavljen da njihovi lokalni zvaničnici nisu lagali i pokušavali da se izvuku bez ekonomski teških poteza. Da jesu, mogli su odmah da ograniče širenje, i možda i spreče celu pandemiju. Ali niko neće snositi odgovornost ni za to. Fokusiranje na laži omogućava da se pravi problem sahrani, i da ne bude nikakve odgovornosti.)

Fauči, kao savetnik, takođe je imao vrlo malo veze sa stvaranjem vakcina. Trampova administracija je organizovala “Projekt Warp Speed”, njeni lideri su bili prvo Monsef Slaui, a potom Dejvid Kesler. On nije radio na njima, nije imao udela u formulacijama ili distribuciji, nije imao stručnost neophodnu za pravljenje ove vrste vakcine, niti je imao moć ili ovlašćenje da ih učini obaveznim. Sve što je mogao da uradi jeste da savetuje. A sada ga ljudi koji ne znaju ništa i ne proveravaju nijedno svoje uverenje u odnosu na činjenice predstavljaju kao “masovnog ubicu”.

I tu su stvari možda najgore: vakcine. Ako čitate objave ovde na Fejsbuku, stav da su vakcine opasne i smrtonosne je preovlađujući. Mnogi ljudi su apsolutno, u potpunosti ubeđeni da su se desile “masovne smrti” zbog vakcina. Ovo je ogromno iznenađenje za nas koji smo vakcinisani, čije su porodice potpuno vakcinisane, čija su radna mesta potpuno vakcinisana, i koji nekako nisu mrtvi i okruženi leševima.

U stvari, ako pogledate pažljivo, najglasnije i najstrastvenije priče o tome kako su vakcine smrtonosne dolaze od ljudi koji ih nikada nisu primili, i koji sebi sada čestitaju što su bili pametni pa su “izbegli bocku”.

Ali prošlo je pet godina. I pet milijardi ljudi je primilo vakcinu. A primanje vakcine nije bilo ujednačeno – ako se držimo samo Evrope, najniža vakcinacija bila je na istoku i jugoistoku (Srbija, Ukrajina, Bosna – sve oko 40%), najviša je bila na zapadu (prosek 80% vakcinisanih, do 94% u Portugalu). Pa da li vidimo ljude kako padaju mrtvi u visoko vakcinisanim zemljama? Ne baš. Vidimo, gle čuda, ogroman porast raznih hroničnih bolesti u zemljama sa niskom stopom vakcinacije.

Takođe imamo studije iz mnogih zemalja koje nisu finansirane od strane farmaceutske industrije niti su povezane s njom. Izrael, Bahrein, Katar; Kina i Tajvan; Rusija i Ukrajina. Ako zaista verujete da Fajzer ima božanske moći, i da može naterati sve ove države (koje se apsolutno međusobno mrze) da iznenada uspostave saradnju kako bi sve zajedno… lagale o zdravlju svojih stanovnika? Onda nemam rešenje za vas, samo tako nastavite.

Ali ako možete da prihvatite da se možda nekim brojkama može verovati… slika je sada prilično jasna. Pet godina nakon vakcinacije, broj smrtnih slučajeva iz svih uzroka je među vakcinisanima vrlo jasno manji nego među nevakcinisanima. Ovo uključuje smrtne slučajeve od raka, srčanih udara, moždanih udara, itd. Moguće je čak pronaći razlike u smrtnim slučajevima od povreda i saobraćajnih nesreća ako pogledate dovoljno široko.

Naravno, ne štite vas vakcine od automobilskih nesreća. Mnogo je jednostavnija stvar. Mada akutni Kovid najčešće ubija ljude tako što napadne pluća, u pitanju je sistemski virus koji oštećuje više organa, uključujući i ceo kardiovaskularni sistem. Ako imate oštećenja kapilara i limfnih sudova širom svog tela, ako nakon bolesti nosite ishemijska oštećenja srca, mozga i jetre – manja je verovatnoća da ćete preživeti bilo šta što vam se desi kasnije.

I to se upravo dogodilo sa nevakcinisanima. Ljudi koji su se suočili sa virusom bez ikakvog imuniteta pretrpeli su najveću štetu (u proseku, izuzetaka uvek ima). Posebno oni koji su dobili rane sojeve virusa (originalni, Alfa, Delta). Oni sada umiru po mnogo većoj stopi, dok se istovremeno ili smeju ili besne na lekare i naučnike, i neumorno govore o “smrtima od vakcine”.

U SAD je vakcina postala meta političkog razdora. Republikanske države i okruzi su mnogo slabije prihvatile vakcinaciju, sa rezultatom da sada imamo jasne statistike koje pokazuju veću stopu smrtnosti u tim krajevima – do te mere da se povećana smrtnost među nevakcinisanima vidi kada se porede susedne opštine. Deo problema je opšte nepoverenje u medicinu zbog koga ljudi ne traže pomoć dok ne bude prekasno. Ali deo su i dalje posledice kovida.

Ali to ne biste znali ako razgovarate sa njima: dok se bukvalno razboljevaju i umiru, dok su njihove bolnice jasno punije, oni i dalje tvrde da su bili pametni što su odbili vakcinaciju, i dalje pričaju kako su njihovi vakcinisani rođaci “svi mrtvi.” I smejaće vam se u lice ako pokušate da uradite nešto glupo i dosadno poput brojanja i stvarnog merenja stopa smrtnosti.

Posmatranje onoga što se trenutno dešava Faučiju je odlična ilustracija kako su počinjale srednjovekovne panike oko „veštica,“ i kako ljudi (čak i oni koji su generalno dobri i moralni, koji poštuju zakone) mogu biti propagandom navedeni da vrše pogrome. Razbesnite nas, navedite nas da nekoga okrivimo, da mislimo da je naša mržnja pravedna – i većina neće pokušati da proveri da li je išta od onoga što veruje tačno, neće proveriti šta su činjenice a šta laži, neće pokušati da izmeri pre nego što preseče – samo će izaći i urlati, u potrazi za osvetom.

(Poslednja napomena: staviću jednu listu referenci u komentaru ispod ove objave, pa ću nakon toga isključiti komentarisanje. Ako me mrzite zbog onoga što sam gore rekao, blokirajte me. Neću hraniti Cukerberga povećavanjem aktivnosti i svađom ljudi u komentarima. Idite i proverite informacije sami, ili idite u svet peneći se od besa. Vaš izbor. Nisam vam ja šef.)

Autor teksta je Miloš Babić, neurobiolog i molekularni biolog koji živi i radi u San Dijegu.

Link na originalni post: https://www.facebook.com/miles.babbage/posts/pfbid02CnozHnEq2hiKEim9sT1whZFd77oKNqeuQcoiU49HKisnr2LRfxRTPqAcGbYbmQX7l