U novoj epizodi podcasta „Nauka govori” – FactCast serijal, Jelena Kalinić razgovara s Brankicom Raković – osnivačicom Lola magazina, voditeljicom podcasta Oslobođena i jednom od najprepoznatljivijih influenserki u regiji – o odgovornosti koja dolazi s dosegom na društvenim mrežama, dezinformacijama o zdravlju i raku, te o tome kako biti prisutan roditelj u digitalnom dobu.
Nauka govori podkast je dostupan na platformama:
Youtube: https://bit.ly/naukagovori-podcast-youtube
Spotify: https://bit.ly/naukagovori_spotify
RadioPublic: https://bit.ly/radiopublic_naukagovori
Apple Podcast: https://bit.ly/applepodcast_naukagovori
Castbox: https://bit.ly/castbox_PNG
Facebook: https://bit.ly/FB_PNG_PL
Jelena Kalinić: U ovoj epizodi serijala FactCast podcasta Nauka Govori imamo nekoga koga dosta vas zna kao osnivačicu Lole, kao mamu Lole, kroz Oslobođenu, kroz Instagram. S nama je ovdje Brankica Raković. Brankice, dobrodošla.
Brankica Raković: Bolje te našla. Slušaj, sve smo uloge izmijenjale. Ti preko puta mene, ja preko puta tebe. Znači sad smo sve pokrile.
Jelena Kalinić: Ovo je uzvratna posjeta kad sam ja bila kod tebe. Sad se postavlja pitanje zašto u podcastu koji govori o nauci, o digitalnoj, zdravstvenoj i naučnoj pismenosti, dezinformacijama dovesti nekoga ko je influenser. U jednom od prethodnih epizoda imali smo Vuka Vučetića koji je baš rekao da influenser… govorio je zapravo o odgovornosti influensera. I mislimo… mi smo kao tim ovdje zaključili da bi ti možda tu bila nekako najbolji sagovornik.
Brankica Raković: Slušaj, to je najveći kompliment u ovoj mojoj influenserskoj karijeri.
00/01/06
Jelena Kalinić: Dakle, dugo si u javnom prostoru. Izložena si na različitim platformama kao vlasnica, urednica medija, voditeljica podcasta kroz različite uloge kroz koje te znamo. Koliko ti je bitno da imaš slobodu da biraš teme o kojima govoriš na svim ovim platformama i kako odlučuješ zapravo o čemu ćeš govoriti, kako biraš teme?
Brankica Raković: Ja ću se samo kratko vratiti na ovo tvoje, uslovno rečeno, retoričko pitanje. Mislim da čak ni ove teme, posebno ova tema medijske pismenosti, digitalne pismenosti itd. nažalost ili na sreću, teško da mogu da dođu do velikog broja ljudi ako u to ne uključimo i influensere. Ja sam dugo bježala od tog naziva. Onda sam shvatila da nekako radim i protiv sebe jer on je već ustalio. To kao kad bi ja sad, zato što je feministkinja kao etiketa dobila neke ružne konotacije, rekla da sad više nisam feministkinja. Ja jesam influenserka. To je neki put koji je odabrao primarno mene pa sam ja nastavila njime. I zaista gledam, i ti to vrlo dobro znaš, da pratim posebno sadržaj koji ti kreiraš, odnosno cijeli tvoj tim i da nekako to koristim i u svojim obraćanjima. Čak i kad podijelim direktno od tebe ili kad to iskoristim da bih načela neku temu. Vrlo je teško biti danas influenserka. Vrlo je teško birati teme i zadržati tu dozu odgovornosti. Zvučaće će patetično u nekoj ruku, ali moj filter je moje dijete. Znači sve stvari koje stavljam na društvene mreže, stvarno se uvijek pitam da li će za 3, 5, 7 godina, jer internet pamti, to biti nešto zašto će moja Lola reći „e pa dobro mama, super hvala ti što si o tome pričala“ ili… reći će cringe sigurno, to znam. Ali zaista ne želim nikada da ja budem ta koja zbog neke drame, reacha, shareova i lajkova širi dezinformacije, hvata se neke popularne teme „zemlja je ravna ploče“ pa kao sad ću ja da napravim dramu od toga, jer to ide. I ja sam, prosto znam, izabrala mnogo teži put i pričam i o HPV vakcini i o Gazi i o mentalnom zdravlju itd. To je teži put, ali ja sam našla svoju publiku i ona stvarno raste iz dana u dan i ljudi se zahvaljuju. Čak i kad se bavim tipa grudima na neki smiješan način ja stvarno uvijek pazim da to završim s tim ok, sada smo se lijepo ismijale, zakažite svoju kontrolu. Tako da pokušavam zaista da primarno budem odgovorna prema sebi i prema svojoj okolini, naročito djetetu, a onda i prema velikom broju, primarno žena koje me prate.
00/03/36
Jelena Kalinić: Prije svega sada imamo cijelu tu priču o manosferi gdje se influenseri, moćni influenseri, jako neodgovorno neetički ponašaju i kažu: „mene to nije briga“, a mi moramo zagovarati zapravo drugu poziciju – da nas je briga, da imamo moralnu odgovornost.
Brankica Raković: Mene je baš puno briga, posebno što sam majka, opet kažem i što nekako nosim i odgovornost toga. Ja u svom inboxu na svim platformama imam jako puno tuđih nalaza, tuđih strahova, tuđih početaka, post traumatskog sindroma, postporođajne depresije i tako dalje. Ja zaista… puno me je briga što se dešava na internetu. Iako sad konkretno kad si spomenula manosferu, čitala sam baš odličan članak o tome kako je to u stvari sve biznis. I kao što je influenserski posao… ja sam sinoć nekad oko 11 jednoj baš bliskoj koleginici iz ovog posla koja je promovisala ashwagandhau bez napomene da ona može da izazove…
Jelena Kalinić: Nuspojave?
Brankica Raković: Jeste. Doslovno sam ono histerično u 11. noću: „Ne, ne, ne, ne, ne, ne“, i onda sam shvatila: „Pa ne možeš ti, Brankice, da uređuješ i tuđe profile!. Možda će to i zvučati onakoo malo bezobrazno s moje strane: „vidi nje što pametuje“. Ali stvarno nekako čak i da ispadnem bezobrazna i navalentna moje je da kažem.
00/04/50
Jelena Kalinić: Zapravo na uštrb svoje publike i odnosa s drugim influenserima, pošto je to jedna posebna opet influenser-sfera gdje ste svi povezani. Mislim, ja sam čak dio toga, Nauka govori. I moramo paziti kako se jedni prema drugim odnosimo. Da to ipak bude odnos s pristojnosti i ljubaznosti, ali i treba upozoriti na ovakve opasnosti. Baš kod ashwagandhae, kada smo spomenuli, da li postoji neko iskustvo gdje si odbila saradnju, a pri tome si izgubila potencijalnu korist i zaradu…
Brankica Raković: Bilo je više takvih stvari. Stvari za mršavljenje, kladionice. Bez apsolutno ikakve dileme. Bilo šta što se odnosi na duvanske proizvode, u bilo kom smislu, makar oni tvrdili da to apsolutno nije štetno…
Jelena Kalinić: Kao što se tvrdi za ove električne, da su manje štetne, ali…
Brankica Raković: Ne postoji šansa. Jednostavno ne postoji novac. Za mene to nije opcija. Ja u većini slučajeva odbijam stvari koje stvarno ne koristim. Ja sam isto pila ashwagandhu dok nisam uputila se, čitala i kod tebe, čitala na drugim portalima. Ti kod mene nećeš naći ashwagandhu. Ashwagandhu mora da ti preporuči ljekar. Ja sam to i kroz Oslobođenu isforsirala. Što sa endokrinologom, što sa magistrom farmacije. Znači, ja pokušavam da javni prostor koji mi je dodijeljen i koji sam na kraju krajeva sama zauzela, iskoristim tako da i ja nešto naučim. Znači, uvijek kažem, u pozadini su vrlo sebični razlozi…
Jelena Kalinić: Moramo svi živjeti.
Brankica Raković: Tako je, ali isto tako i da pošaljem neku informaciju na tačku koja je potrebna. I odbiću svaki put, bez ikakve dileme, bez obzira i na finansijski ili na ovu korist, na dopadljivost ili na ne znam ti ni ja šta, ako je to nešto što se kosi s mojim vrijednostima.
00/06/34
Jelena Kalinić: I tu zapravo dolazimo do nečega što je meni najznačajnije u ovom našem razgovoru. Da ti kao osoba koja je ispred, znači na društvenim mrežama kažeš, kao što si sad rekla, zapravo upućujem ljude na specijaliste, na eksperte. Poslušajte njih, nemojte mene.
Brankica Raković: Ja imam rečenicu koju kažem: „ovo radi meni“. Ja sam pitala, svaki put pitam, psihologa, psihijatra… Evo ja kad sam pila, postoji taj jedan preparat, Pustirnik se zove, koji je na biljnoj bazi. Ja pijem meliceu za anksioznost. Ja sam pitala svoju psihijatricu i ona je rekla, Brankice, možeš sastav je super, ima B vitamina, obnavlja nervne završetke itd. Ja mogu da podijelim svoje iskustvo, ali odakle je meni pravo da kažem…
Jelena Kalinić: Da nekome drugom…
Brankica Raković: Razumiješ…
Jelena Kalinić: Super što si pitala zapravo svoju doktoricu o tome, interakciji tih… To mi je fantastično.
Brankica Raković: Tako je, ali pazi, mi ovdje konstantno vršimo pritisak na mene, na tebe, na javnost. A šta je sa zdravim razumom ljudi koji kupuju? Ja tebe mogu da naučim sve na svijetu. Ako ti ne želiš to da primijeniš, to stvarno nije do mene. Ja bih voljela da otvorimo i tu temu, manjka korištenja mozga široke javnosti. Znači sve se servira, jednostavno svi očekuju…
Jelena Kalinić: Postoji, svaka informacija postoji.
Brankica Raković: Isto kao i manosfera. Evo ti si isto pogledala ovaj dokumentarac. To su sve neki klinici kojima je mozak… trebalo bi da je već neki dio… formirano. Nemoguće je da ti… odgojila te neka žena, imao si neke žene oko sebe, da ćeš sad uzeti zdravo za gotovo tu informaciju da je neka muška snaga o kojoj, ne znam ni o kakvoj snazi priča…
Jelena Kalinić: Alfa, sigma.
Brankica Raković: Jeste, …tebi oduzeta. A ko ti je druže oduzeo? Gdje ti je bila? Ko ti je dodijelio da bi je oduzeo?
00/08/14
Jelena Kalinić: To je zapravo veliki generator dezinformacija. Kompletna ta priča, ali i generator zapravo i prodaje nekih proizvoda koji mogu biti jako opasni.
Brankica Raković: Izvini, ali u ovom slučaju konkretno ovdje se radi o prodaji…
Jelena Kalinić: Slike…
Brankica Raković: Tako je. I to tuđih. I to žena koje oni ne vole, paralelno. I taj krug, kada bi ti pokušala da ga nacrtaš, vidjela bi da on vraća se na isto mjesto iz kojeg je krenuo i to ne na dobar način. I to je u stvari najveći problem.
Jelena Kalinić: Tu govorimo zapravo i o ovoj zloupotrebi i umjetne inteligencije i zlostavljanju žena putem digitalnih tehnologija koji nam također spada u čitavu ovu priču o dezinformacijama i kako mi koristimo zdrav razum i digitalne tehnologije.
Ali ja bih se vratila na nešto što je tebi intimno pitanje, ali znam da si jako puno sama govorila bez ikakvih problema. Dakle, ti si ono što kažemo, cancer survivor. Preživjela si rak, ako se sjećam, dva puta. I znam da si jako odgovorna vezano za sve ono što se promoviše o raku, da je rak izazvan našim unutrašnjim stanjima. Pa razne te alternativne terapije, odnosno odvrgavanje, sprječavanje ljudi da nađu pravi lijek koji je naučno dokazan, nego da se ide na te alternativne. Koje su najčešće dezinformacije o raku na koje ti baš reaguješ na prvu?
Brankica Raković: Pa to prvo: da je to sve krenulo iz moje glave. To je nešto što me jako trigeruje. Ja razumijem da mentalno zdravlje ima veliki utjecaj na to. Skoro sam nešto baš pričala: bila sam u ovom podcastu Dva i po psihijatra. Ja vjerujem da ako duša kao takva postoji, da je reakcija prvo tu negdje smjesti i da onda svi ostali faktori utječu na to da li će ili neće ono otići dalje. Ako govorimo o širokom spektru energije, kosmosa itd. Ali rak… Ljudi su potrošili stotine godina da bi istražili „pamet“ raka. To je jedna bolest koja je ekstremno pametna. Koja mijenja život naše ćelije na nekom molekularnom nivou. Prilagođava se novim lijekovima, mutira…
Jelena Kalinić: Uči…
Brankica Raković: Uči o nama iz terapije kojom mi pokušamo da se borimo protiv njega. To da je to iz moje glave, to me užasava. Alternativne metode liječenja, reći ću ti samo da su meni kad sam bila bolesna, znači to je četvrta faza raka, ja sam već ono… otpisali me, otprilike. Meni je žena rekla da pijem svoju mokraću.
00/10/45
Jelena Kalinić: Da, urinoterapija, čuvena pseudonauka.
Brankica Raković: Ja nikad to neću zaboraviti. Ti ljudi nemaju pardona. Tu nema kao, e sad izvini što se ja petljam u nešto tvoje. Ne, ne, ona je mrtva-ubijeđena da će mene to da izliječi. Stvari poput: „znaš šta, taj tvoj rak je ono ništa, znaš kakvih ima“, „Čovjek se izliječio bioenergijom“, „Pazi, nemoj da jedeš, znaš, i to isto“…
Jelena Kalinić: Jer hraniš rak.
Brankica Raković: Da, da, da. „Post ubija rak“. Pa dobro da je tako, znači…
Jelena Kalinić: Niko ne bi imao rak.
Brankica Raković: Tako je. Mi bismo se izgladnjivali, postili bismo 90 dana. Šta, pila bih vodu i čekala da umre rak, a vjerovatno i ja.
Jelena Kalinić: Soda bikarbona…
Brankica Raković: Soda bikarbona, tako je. To je jedno od najvećih ludila. I sad, najgore od svega je to što ti si vrlo labilna u tom trenutku. Znaš, ti ako nemaš potrebu da istražuješ, da saznaješ… Ja sad, u ovom trenutku, postoji interna šala: mene zovu doktorica Raković. Jer ja toliko znam u svojoj dijagnozi. Ja sam upijala sve što su mi doktori govorili. Tražila tri mišljenja. Čitala istraživanja. Razgovarala sa svojim ljekarima kad dođem do neke informacije. Pratila u kojem smjeru nauka ide kada je u pitanju vakcina protiv limfoma. Kada je u pitanju bilo kakva vrsta istraživanja na temu raka. Jer kao moje iskustvo može nekome da pomogne. Ali ja možda mogu da usmjerim nekoga kod nekog ljekara.
00/12/08
Jelena Kalinić: Da pogleda više nešto.
Brankica Raković: Upravo to. Jer i od momenta kad sam ja imala rak do danas, koliko je nauka srećom napredovala. Sigurna sam da su stvari postale bolje i za one koji se liječe. I još jedna stvar. Ta militantna metoda ubijanja u pojam ljudi koji primaju hemoterapiju od strane tih alternativaca. Ja tebi ne mogu objasniti kakve sam ja rečenice dobijala: “Ti ćeš umrijeti. Tebe će hemoterapija… Tebe truju. Je li ti znaš da to dolazi iz Indije?“. Da se neko potrudio da sazna zašto se u Indiji pravi hemoterapija. Zašto? Radi se samo o radnoj snazi. Sastav je isti. Pa da je tako, mi bismo svi pomrli. Ja ne bih 7 godina kasnije bila zdravija nego ikad.
Jelena Kalinić: Bila s nama.
Brankica Raković: Tako je.
Jelena Kalinić: Pitanje, još jedno potpitanje vezano za ovo. U medijima, na društvenim mrežama, ja konstantno se borim oko tih vijesti koje bude lažnu nadu pacijentima: „Otkrivena nova terapija. Uspješno se pokazalo ovo ovome“. Vrlo često na miševima, vrlo često u kulturama ćelija. Jako je lijepo napraviti vijest o tome, ali je mene opet… Kad bi se pokušala, a jako mi je teško staviti se u kožu nekoga ko ima rak, to bi meni bilo „Evo je! A ja ne mogu do toga“. Kako ti reaguješ?
Brankica Raković: Da, ali evo kao neko koji je imao rak dva puta, nije to uvijek tako. Nekad ti treba… Mi smo vrlo svjesni da do većine stvari mi ne možemo. Znaš, meni su neki ljekari i neka vrsta liječenja, čista bolnička soba, adekvatan obrok bili premija. Ja nisam u tom trenutku ni razmišljala. Postoji ta doktorica Nadežda u Njemačkoj, hematološkinja koja je ono najbolje u liječenju limfoma. Ja nisam imala novac da idem kod nje. Ja sam išla ovdje u regiju da se liječim. Ali nekad je u redu da pročitaš takvu vijest jer to znači ok, ja sam sad već u procesu liječenja, ali možda za nekog kasnije postoji nada. Tako da, kao i svaka informacija, ona zavisi od toga…
00/14/09
Jelena Kalinić: To je tako empatično zapravo.
Brankica Raković: Da, jeste. Zavisi od receptora. Odnosno kakvo ti znanje imaš prije, kakva si ti vrsta osobe i da li ćeš od toga da napraviš ne znam kakav bum ili nećeš. Ali to nas dovodi do jedne druge teme koja je… Trebala bi da bude predmet nauke kao takve i ljudi koji se bave naukom poput tebe. Ti si jedna od rijetkih osoba koja je nauku približila i nama koji nismo možda voljeli te vrste predmeta u školi.
Jelena Kalinić: Dobro.
Brankica Raković: I do vas je do ljudi koji se time bave da približe informacije na adekvatan način, da nauče ljude kako da čitaju određene stvari kad je nauka u pitanju. Jer mi moramo biti svjesni da živimo u svijetu bez nade. Pa je i najmanja nada mnogo veća nego što bi bila da živimo u nekom normalnijem svijetu. Znaš, bilo kakva naznaka pozitivne vijesti meni stvarno popravi čitav dan. A ja ne čitam je li to miš, je li to puž, je li to jež, je li to čovjek. Jer mi konačno nije toliko bitno koliko kao ok, hvala, svijet je malo bolje mjesto danas. Eto, to je recimo moje neko shvatanje.
Jelena Kalinić: A sad se vratimo na Lolu, na majčinstvo i na vakcinaciju koju si već spomenula. Dakle, kad je riječ o temama poput vakcinacije, pogotovo HPV vakcinacije, pogotovo što je to vezano za rak, ali sve, kako razmišljaš o tim odlukama, kakve poruke šalješ, kako smišljaš te poruke.
Brankica Raković: Pa šta imam ja da razmišljam, nauka je razmislila u moje ime? Ja nemam šta da razmišljam. Nas sa 7 godina uhvate nas u red, odvedu u dispanzer, skineš majicu, evo ga, ožiljak moj „JNA“. Odvedu te, dobiješ vakcinu, ideš nazad u školu. Kakvo razmišljanje? Mi kad smo pustili roditeljima da donose odluke kako će se njihova djeca ocijeniti, s kim će se družiti, da li je to adekvatno društvo, da li će se vakcinisati, svijet je otišao kud ne treba. Znači ja sljedeće godine vakcinišem svoje dijete protiv HPV-a i prenosim to uživo na svom Instagramu, sve sa njenim plakanjem ako bude plakala. Za mene ne vakcinisati dijete je ravno potpisivanju smrtne presude. Zamisli da ona meni dođe za 10-15 godina… jer mi ne možemo znati u što će otići HPV virus, ali možemo uraditi ono što je do nas.
00/16/17
Jelena Kalinić: Ne znamo kako će zapravo uspjeti organizam da se izbori.
Brankica Raković: Tako je. I da ona dođe i kaže meni: ti si imala mogućnost da ovo spriječiš i to nisi uradila. Pa ja bih uzela lopatu i zakopala se 6 metara pod zemljom
Pričamo o tome „otrov“ i šta ti ja znam. Šta udišemo? Kakvu vodu pijemo? Čime se hranimo? Pokušali smo da proguramo boljem entitetu zakon o zabrani pušenju u zatvorenom prostoru. Nije uspio. Znači o čemu mi pričamo? Odjednom svi znaju sastav vakcine. Odjednom svi su veliki naučnici. Pogledaj samo čime se ljudi hrane. Ja sam prošla pored osnovne škole skoro. I tu u Sarajevu, vozila sam se za Banja Luku. 50% djece je nosilo energetska pića. To je osnovna škola. I meni roditelji pričaju: vakcine! To su za mene sulude stvari. Mi prosto razgovaramo sa neobrazovanim ljudima koji nisu sposobni da podnesu taj teret odgovornosti koji su dobili kad su rodili dijete. Ja sam odgovorna za nju do njene 18. godine. Ta vakcina se prima do 18. godine. Dobit ćeš je makar te ja držala za ruke. I tu se sva priča o tome završava.
Jelena Kalinić: Vrlo totalitarni režim.
Brankica Raković: Kad je roditeljstvo u pitanju, to je potpuno totalitarno. Ona ima pravo razmišljanja i sve. Ali kad su neke stvari koje su dobre za nju…
Jelena Kalinić: „Jesti ćeš taj špinat i tu buraniju“. Imamo tu slučajeve da i obrazovani roditelji nekada od svog možda straha ili različitih razloga takve stvari promovišu i ne žele vakcinisati. Ne bih ja nazvala sve neobrazovanim, ali je očigledno da nedostaje…
Brankica Raković: Stani, stani! Čime se liječi strah? Edukacijom. Znači, svaki strah od nečega se liječi učenjem o tome. Ja ne govorim o neobrazovanju kao opštoj pojavi unutar stanovništva, nego neobrazovanju na temu konkretno HPV virusa. Ja sam snimila ne znam koliko epizoda Oslobođene o HPV virusu i dalje nije dovoljno. Ja svaki put pričam o tome kad god mogu, kad god me neko pita i svaki put dobijam užasne komentare u inbox.
Jelena Kalinić: I ovdje mi je još bilo nešto interesantno kako radiš moderaciju komentara? To je ta neka vrsta samoregulacije i moderacije. Znači nešto što dijeli dezinformacije, što vrijeđa, da trebamo primjenjivati opcije…
Brankica Raković: To je moje borište. Kod mene cvjetaju lale i narcisi, dezinformacije ne. Tu sam stvarno jako stroga.
Jelena Kalinić: Još mi je nešto bilo interesantno. Rekla si da ćeš vakcinisati Lolu i da ćeš to prenositi. Ajde mi samo… Jako bitan dio te digitalne pismenosti jeste i način na koji se odnosimo i prema djeci i prikazivanju njihovih ovih lica. A ti, stvarno… Lola nam je tu negdje… ona je prilično zaštićena. A kako se ti odnosiš s tim?
Brankica Raković: Odlično pitanje. Sada sam nedavno pokrenula… Baš tema toga, kao influenseri zloupotrebljavaju svoju djecu, trebalo bi davati dio prihoda… i šta ja znam. Sada ću tebi na mom primjeru da objasnim. Prva i osnovna stvar, smatram da svako ima odgovor za svoje dijete i da bilo kakvo uređivanje tuđeg dvorišta mora da podrazumijeva da ti živiš sa mnom u toj kući da bih ti ja pustila da budeš u tom dvorištu. Znači kakva će Lola da bude danas, sutra, još uvijek zavisi vrlo od njenog oca i od mene. Mada je sada ona već u četvrtom razredu i veliki je tu uticaj i društva, okoline, ljudi koji sreće na sekcijama itd. Ali ogroman je uticaj njenih roditelja i dalje. Sve dok traje taj uticaj, moja je odgovorost. Ona se s godinama smanjuje, ali ono što smo mi njoj kao vrijednosti ugradili i dok je bila mala, trajaće do kraja života. Uz neke manje izmjene.
00/20/40
Jelena Kalinić: To kad se formiraju, to je to…
Brankica Raković: Tako je. Moja odluka da Lola bude… Lola recimo prvih godinu dana nije uopšte bila na društvenim mrežama. To je bila ruka, noga, tralala… I onda sam ja shvatila da je to vrlo licemjerno. Ja doziram onoliko koliko pod broj 1 neće osramotiti Lolu, dok nije bila sposobna da ja nju pitam da li je to u redu da podijelim. To su bile neke slatke kombinacije šta ona obuče, šta ne obuče itd. Dok je bila mala, apsolutno nikad nije bila dio nikakvih reklamiranja. Danas, za svako Lolino pojavljivanju, uključujući fotografiju na storiju – Lola je dala dozvolu. Ne zato što ja smatram da će ona uraditi nešto, ona ne zna da li sam ja to podijelila ili nisam, nego zato što ja tako nju učim da se ona pita za svoj integritet, za svoje lice, za svoje djelo…
Jelena Kalinić: Autonomija tijela.
Brankica Raković: To je nešto što ja nju učim od njene pete godine. Jednostavno, mene to nikad niko nije učio, pa sam morala da učim sama. Znači, autonomija tijela, riječnik emocija itd. Lola, koliko god to sad smiješno zvučalo, moja Lola ima veću ušteđevinu sad nego vjerovatno neki odrasli ljudi. Ona je jarac i njoj su pare jako važne, ali da ne troši tuđe. Znači, od svakog njenog pojavljivanja u nekoj od reklama, Lola ima određen iznos novca koji ide u njenu kasicu. Svaki scenarij u kojem se nalazi Lola nije namješten. Sve i jedan video u kojem vidiš moje dijete je snimljen iz prve i nikad ponovljen. Jer pod broj jedan ponavljanje bi podrazumijevalo da ja nju maltretiram. I ja mrzim ponavljanje.
Jelena Kalinić: A imamo te slučajeve.
Brankica Raković: Pod broj dva tražilo bi od mene da je učim da izgovara neke rečenice koje njoj nisu bliske. Ti ne znaš koliko smo se puta nas dvije našli u situaciji da ona pred nekim ljudima, ja kažem na primjer dok je bila manja, ja kažem da „ne možemo stvarno, Lola mora nešto“. I ona ovako pogleda u mene i govori „ne moram“. Jer ona negdje u korijenu svog bića ne podnosi laganje. Ne može ona da zna šta je bijela, crna, šarena, laž. Ona prosto je takvo dijete. I još jedna važna stvar. Mi pričamo o neizlaganju djece na internetu paralelno dok su djeca izložene internetu na sve moguće načine. Mislim da je važnije da se usmjerimo na to da naučimo roditelje kako da kontrolišu upotrebu interneta od strane djece. Jer moja Lola gleda influenserke koje snimaju kozmetiku pa kao tapkaju i tako dalje i tako dalje. Ja sam vrlo upućena u njen sadržaj. I ona mene uči neke stvari koje ja prosto… stara sam i…
00/23/06
Jelena Kalinić: Reci mi, da li te je strah da ta njena slika, pojavljivanje Lole može biti zloupotrebljena? Recimo da njeno lice može biti zloupotrebljeno AI tehnologijom?
Brankica Raković: Ja ako nastavim, ako krenem da razmišljam u tomu smjeru mene će zatvoriti u ludnicu. Ja kao neka vrsta javne ličnosti…
Jelena Kalinić: Svi smo izloženi.
Brankica Raković: Svi smo izloženi.
Jelena Kalinić: I ne možemo nikako da se zaštitimo.
Brankica Raković: Ništa ne razlikuje mene od one mame… Ja recimo užasno se ježim… Nikada nećeš vidjeti Lolinu sliku u kupaćem na društvenim mrežama. Užasno se ježim roditelja koji to rade, ali ko sam ja… Ja mogu samo na svojim profilima da podijelim vijest da je neko slikao dijete u kupaćim i da se molim da će to doći do prave adrese i do prave majke koja to radi iz najboljih namjera. Zato što ona je ponosna na svoju golu malu guzicu. Nema tu ništa loše u korijenu
Jelena Kalinić: I učiti djecu odgovornosti prema drugima da drugom nekome to ne radi. I dječake i djevojčice. Pristojnost.
Brankica Raković: Tako je, to je do mene kao majke. Evo sad smo imale razgovor dok sam se vozila ovamo. Ona je mene nazvala. Nju je povrijedilo nešto što je uradila njena drugarica, koja svako jutro ide s njom u školu. Ona je odlučila da ide s nekom drugom djevojčicom i moja Lola je otišla sama. Ja sam njoj rekla: popričaj sa njom. Nema potrebe da ti budeš ljuta na nju, možda je ona to iz nekog drugog razloga uradila.
Jelena Kalinić: Učenje emotivnoj inteligenciji.
Brankica Raković: Ali upravo i vjeruj mi, ja kao neko ko tome nije učen. Prvo nisam odrasla s majkom. Moj otac je stalno radio. Imala sam baku koja o tome ništa nije znala. Sada sa svojih četrdeset, kroz želju da njoj olakšam socijalne kontakte, učim i ja. Kad vidim da to na licu mjesta ima i te kakav rezultat, ja sam preponosna. Moja najbolja prijateljica Jelena, kuma moja, je dobila dijete vrlo mlada. Uroš sad je momak druga godina fakulteta. Ja sam sve učila od Jelene. Jelena je u to vrijeme znala čime se Uroš igra, ko su youtuberi, kako su youtuberi. Njih dvoje su imali rasprave na temu tih youtubera. Ja sam, gledajući nju, naučila da… ja sve je Loline youtubere znam. Mi imamo u toku dana… Ona ne gleda nikad YouTube na telefonu. Mi u toku dana gledamo zajedno na TV-u YouTube i komentarišemo.
00/26/39
Jelena Kalinić: Ovo su mi baš dobri savjeti.
Brankica Raković: Jedini način, prvo, da ona mene ne izopšti iz svoje svakodnevice. Drugo, da ja znam šta ona gleda. Jer ja moram znati ko su likovi i kakve su vrijednosti koje njoj daju. Treće, da sam i ja dio te ekipe. Jer pazi, meni su stalno neke njene drugarice u stanu. Prespavanac, palačinke, kokice. Em ona voli, em ja tako učim o sredini u kojoj se ona nalazi…
Jelena Kalinić: To je najbolje – otvorenost.
Brankica Raković: Jeste. E sad, njene drugarice gledaju neke druge youtubere. Onda mi zajedno, one meni puštaju po 2-3 minute da mi…
Jelena Kalinić: Pretresete.
Brankica Raković: Tako je. I to su neki novi nivoi roditeljstva. Ja učim. Nije jednostavno, kao da se meni uvijek da gledati taj sadržaj. Oni toliko ciče. To su toliko visoki tonovi. Jelena… Znaš, ima dana kad ne mogu i zamolim da smanji. Zašto si tako… kako možeš? Sve izaziva eskalaciju, kod njih nema malih emocija. Ili si gore ili si skroz dole.
Jelena Kalinić: Počinju hormoni…
Brankica Raković: To je rad svaki dan.
Jelena Kalinić: Znači, osnovna poruka na ovoj našoj epizodi podcasta je odgovornost influensera. Razgovarajte s djecom i budite pristojni, ljubazni. I učite djecu i druge oko sebe da budu pristojni i ljubazni.
Jelena Kalinić: Brankice, mnogo ti hvala na svemu. Ovo je bilo jako konstruktivno.
Brankica Raković: I dinamično. Ubola si me par puta, stvarno, mogla bih tri dana pričati o tome.
Jelena Kalinić: Hvala ti.
Brankica Raković: Hvala tebi.
