Dakle, naučnici nema šta nisu radili sa penisima – mjerili ih, utvrđivali koliki je prosječan, koliko je dugačak, širok (tzv. “koliko ima cola”), kojeg je oblika, šta je mikro, a šta makro… i ne samo kod čovjeka – proučavali su naučnici kakav je kod drugih vrsta, koji ima kost, a koji ne, zakrivljenost, broj utikača i tako to.
Evolucija je dirigovala razvoj prilično čudnih oblika (bar po našem, antropocentričnom sistemu mišljenja).
Piton ima dva “hemipenisa” koji liče na slovo “Y”. Jer, dva je bolje nego jedan. Ipak, to nije najčudniji kopulatorni organ.
Ehidne imaju čak 4 glans penisa (glavić). Suštinski, ne trebaju im 4 glavića, nego samo dva – dva ulaze u vaginu ženke, a dva su postrance i ne uvećavaju se. I onda mužjaci ehidne mijenjaju šta turaju, da ne bi došlo do habanja materijala.
 Echidna hystrix |
Oktopod argonaut (Argonaut argo, porodica Argonautide, mislim da većina predstavnika ove porodice ima osobinu koju ću opisati) ima penis koji doslovno otkači – odvoji se od tijela životinje, plovi morem i nalazi ženku, na koju se prikači. Naučnici su zapravo mislili da se radi o nekom parazitskom crvu, prije nego su skužili o čemu je riječ. Ok, sada znamo gdje su Japanci našli inspiraciju za one crtane.
Dosta životinja ima trnolike nastavke na penisu, tzv. “spine”. Recimo, domaći mačak. Otuda izreka “ni manjeg k…. ni veće dreke”. Jajks.
Većina ptica nema penis. Uostalom i većina reptila to nema. Ove životinje imaju tek kloaku i do oplodnje dolazi tako što se sjemena tečnost iz mužjaka prelije u kloaku ženke. Već smo vidjeli da piton ima nešto “u gaćama”. A ima i patak (odatle i narodna izreka “j… te patak”). Zapravo, patkovi su jedine ptice koje to imaju. I tu nije kraj – argentinska jezerska patka, Oxyura vittata, osim prekrasnog plavog kljuna ima još nešto – penis dugačak oko 40cm (!). Zapravo, njihov penis izgleda kao vadičep koji se uvrće na jednu stranu, a anatomija kod suprotnog spola je kanal koji se uvija u suprotnu stranu. Tako piše u izvorima.
 Oxyura vittata by Dick Daniels (http://carolinabirds.org/) – Own work.via WikimediaCommons – |
Naučnici su, zapravo, toliko proučavali penise, da su na sastanku Society for Integrative and Comparative Biology zaključili kako su vagine premalo proučavane i da treba više istraživanja posvetiti ovoj problematici. Jasno je da ženski spolni organi, naročito vagina, imaju istu kompleksnost građe kao i muški organi za kopulaciju. Međutim, tek se sad jasno i glasno reklo kako upravo građa ženskih kopulatornih organa uslovljava i građu muških. Naime, tek sada se na kompleksnost građe ženskih kopulatornih organa gleda kao na odraz aktivne uloge ženki u evoluciji i na ženke kao na ravnopravnu stranu u “trci u naoružanju”.
Kompleksna anatomija ženskih kopulatornih organa je nastala kako bi ženke mogle kontrolirati parenje te stvoriti barijere za nasilno parenje (čitaj – silovanje). Upravo je to očito kod gorespomenute argentinske jezerske patke, pri čemu moram napraviti remarku kako su inače sve vrste patkova sklone silovanju.
Kada ženke imaju neku određenu mjeru, pojas nevinosti, tada mužjaci pokušavaju da toj mjeri “dohakaju”. Zapravo, evolucija anatomije ženskih kopulatornih organa dirigira i evoluciju muških kopulatornih organa. Ženke “tjeraju” mužjake da pravilno postave svoje tijelo u odnosu na njihovo, kako bi parenje bilo uspješno tj. rezultiralo začećem. U prevodu, “ako me i siluješ, tvoji geni se neće prenijeti na naredno pokoljenje”.
Takav je slučaj sa onom patkom, ali su naučnici otkrili još mnogo slučajeva ovakvih anatomskih prilagodbi kopulatornih organa, Recimo, kod nekih kitova, ženke imaju listolike nabore vagine, koje tjeraju mužjake da “navigiraju” kroz vaginu, kako bi kopulacija rezultirala oplodnjom. Sve nabrzaka i nasilu – ne vrijedi.
Naučnici će posvetiti više vremena i radova proučavanju koevolucije muških i ženskih kopulatornih organa.
