Niko, ali niko ne voli da ga bockaju iglama ma kako one bile tanke. Obično nas vakcinišu dok smo mali i idemo u školu, ali neki ljudi se moraju vakcinisati i zbog posla koji rade. U nekim profesijama je propisano da se ljudi moraju vakcinisati. Također, ako putujemo u neke zemlje, od nas će se tražiti da se vakcinišemo protiv određenih bolesti ili priložimo dokaz o tome ako smo to već učinili. Mala neugodnost vakcinacije, koja, uostalom, i nije strašna, velika je pomoć našem zdravlju. Vakcine su precizniji i efikasniji način zaštite od nekih veoma opasnih bolesti.
 
Vakcine su medicinski preparati koji sadrže oslabljenog živog ili mrtvog uzročnika bolesti, a, u nekim slučajevima, samo neki fragment uzročnika koji stimuliše imuni odgovor organizma da stvori antitijela. Antitijela su posebna klasa proteina koja imaju određene specifičnosti u strukturi molekule i te specifičnosti pomažu antitijelu da „prepozna“ uzročnika te da aktivira imunološki sistem organizma da uništi tog uzročnika.
 

Značaj vakcina

 
Vidite, naš organizam je stalno, u svakom trenutku, izložen mnogim tvarima iz vanjske sredine – od polena koji se nalazi u zraku koji udišemo i hrane koju jedemo, do različitih patogena, pogotovo bakterija i virusa koji izazivaju bolesti. Naš imuni sistem, a to je odbrambeni sistem našeg organizma, je sposoban da se sa velikim dijelom tih novih tvari izbori sam. Stanice našeg imunog sistema mogu prepoznati i uništiti ono što je za nas opasno. Jedan dio našeg imunog sistema, stanice koje naučnici nazivaju B-limfociti, ima sposobnost da luči tvari koje uništavaju opasnost, primjerice neki virus. Ove tvari su veoma specifične strukture i reaguju samo na određeni tip „napasnika“. Te tvari nazivamo antitijela. 
 
Ovaj sistem je sposoban da „nauči“ nešto o obliku novog napasnika i da pamti njegove osobine, za slučaj da se organizam opet sretne sa tim napasnikom, recimo virusom. Upravo stoga kada preležimo vodene ospice, varičele, mi nećemo ponovo dobiti tu bolest. Kažemo da je naš organizam razvio otpornost ili imunost na neku bolest.
 
Postoje još neke bolesti, koje, ako ih preležimo, više ih nećemo dobiti ili su nam šanse da ponovo obolimo znatno smanjene. Međutim, zahvaljujući nauci, mi čak i ne moramo da se razbolimo, imamo temperaturu, osip i bol, a da ipak naš organizam razvije otpornost na tu bolest. Naučnici i ljekari su shvatili da, ako u organizam unesemo malu količinu oslabljenog uzročnika bolesti ili čak samo neki dio tog uzročnika poput dijela bakterije ili virusa, naš organizam će biti dovoljno jak da „sredi“ tog uzročnika, i da zapamti njegove osobine za ubuduće. 
 
Jedino što trebamo pretrpiti jeste sekunda neugode kada nam naš doktor da vakcinu i malo bola u ruci ili otok. Vrlo rijetko se mogu dobiti neke teže reakcije nakon vakcinacije. Zapravo, jedna od najlošijih stvari koja nam se može desiti nakon vakcinacije jeste to da je uzročnik bolesti toliko umrtvljen da uopšte ne izazove reakciju našeg odbrambenog sistema.
 

Vakcine su precizniji i efikasniji način zaštite od nekih veoma opasnih bolesti.

 
 
Recite – da li vam je draže pretrpiti malo bola od boce ili da danima ležite pod temperaturom, plačete, da vas sve boli? Neke od bolesti protiv kojih se vakcinišemo, poput krzamaka (morbili), polia, tetanusa, tuberkuloze i difterije su veoma opasne – zbog polia je nekada dosta djece stradalo jer, ako preživi, ostajali su hendikepirani, nisu mogli hodati.
Od tetanusa kojeg možemo dobiti nakon povreda i posjekotina ljudi dobijaju teške grčeve i mali su izgledi da prežive. Difterija je znala ugušiti ljude jer bakterija koja je izaziva proizvodi jedan opasan otrov, a lijeka za ovu bolest nema. Krzamak koji se još naziva i ospice ili morbili može izazvati zapaljenje mozga i smrt. Nekada je postojala i užasna bolest zvana velike boginje, od koje su ljudi masovno umirali, a preživjelima su ostajali užasni ožiljci. Zahvaljujući sistemskim vakcinacijama, ove bolesti više nema.
 
Međutim, iako je danas sve manje spomenutih bolesti, osim velikih boginja niti jedna druga bolest nije iskorijenjena, i dalje nam predstavljaju prijetnju. Uzročnici bolesti su tu oko nas i vrebaju dok se igramo i jedemo. Najbolja stvar koju možemo uraditi jeste vakcinisati se i spriječiti ove bolesti da nas muče.
 
Neke od vakcina pružaju dugotrajnu, a ponekad i cjeloživotnu zaštitu od nekih zaraznih bolesti, dok nas neke druge štite jedan period, ali to je upravo onaj najkritičniji period života – kada smo djeca i kada je rizik da ćemo se povrijediti ili kontaktirati uzročnika neke bolesti veći.
 
Druga korist od vakcine jeste gradnja nečega što zovemo kolektivni imunitet populacije, a koji predstavlja zaštitu grupe od izbijanja epidemije ukoliko je veliki procenat pripadnika grupe vakcinisan. Na ovaj način štitimo i one osobe koje zbog nekog razloga nisu smjele primiti vakcinu. 

 

 

(Ovaj tekst je u izmijenjenoj i dopunjenoj formi dostupan na blogu vakcine.ba)