Digitalna rekonstrukcija novog tipa neurona, izvor: Tamás Lab, University of Szeged, Nature Neuroscience 10.1038 (2018)

Naučnici ponekad otkriju nešto što je bilo skriveno, a tačno ispred nosa. Tako su otkriveni novi organ intersticij, glimfatični sistem mozga te hematopoetska uloga pluća.

2018. otkriven je i novi tip neurona, koji je, možda, specifičan samo za ljude. Rad o novom tipu nervnih stanica objavljen je u Nature Neuroscience krajem avgusta 2018. pod naslovom “Transcriptomic and morphophysiological evidence for a specialized human cortical GABAergic cell type”. Primarni cilj ovog rada je bio utvrditi da li kora velikog mozga čovjeka ima neke strukture koje se razlikuju od kore velikog mozga drugih vrsta ili kod njih ne postoje.

 

 
O kakvim je neuronima riječ?
 
Ovi neuroni, izgleda, postoje samo u ljudskom korteksu (kora velikog mozga, uključena u obavljanje najviših kognitivnih funkcija) i naučnici su ih nazvali “rosehip neurons”, odnosno, “neuroni u obliku šipurka”, što bi bio vrlo nezgrapan prevod ove sintagme, ali upućuje na izgled ovih stanica. Naime, ovi neuroni imaju mnogo grananja i izgled im podsjeća na ružu koja je izgubila latice te se počela formirati u šipurak. Ove stanice, inače, čine oko 10-15% gornjih slojeva ljudskog neokorteksa. 
 
Prema riječima Gábora Tamása, sa Univerziteta u Szegedu u Mađarskoj, jednog od voditelja internacionalnog tima koji je otkrio nove neurone, nije začuđujuće to da ovi neuroni postoje i da su (bar za sada) potvrđeni samo kod naše vrste, nego je nevjerovatno to da njihova struktura pomaže vrlo specifičan način “ispaljivanja” signala. 
 
 
Naime, neobičnost u građi završetka aksona (dugi nastavak nervne stanice), privukla je naučnike ovom tipu stanica da bi se na kraju pokazalo da se zaista radi o nečem novom i neobičnom. Kod ovih stanica je završetak aksona jako razgranat, više nego kod drugih nervnih stanica. Ovi krajevi aksona su krajevi sa kojih se luče neurotransmiteri, ti “glasnici”, prenosnici poruka u nervnom sistemu. Istovremeno, tijelo ovih nervnih stanica je veoma kompaktno i, u poređenju sa standardnim neuronom, izgleda duplo manje.
 
Naučnici još ne znaju svrhu ovih neurona, ali oni spadaju u inhibitorne neurone,  i to u GABAergične neurone. 
 
Glodari ne posjeduju ove neurone, te to znači da su eksperimenti u cilju boljeg shvatanja funkcije kore velikog mozga kod ljudi, koji su sprovedeni na glodarima, nedostatni. Ipak, ovo ne znači da ovaj tip neurona ne postoji kod nekih drugih životinjskih vrsta. 
 

Naučnici će nastaviti istraživati ove stanice i pokušati utvrditi da li disfunkcija ovih neurona ima veze sa nekim neurološkim poremećajima i bolestima.