Laboratorijske studije na genetički izmijenjenim ljudskim stanicama u kulturi pokazuju da bi se, pod izvjesnim uslovima, genetičke sekvence virusa SARS-CoV-2 mogle ugraditi u ljudski genom. 

Ovo je izazvalo veliku pažnju i kontroverze, s obzirom da je prije nekoliko mjeseci bio aktuelan jedan kontroverzni preprint koji je tvrdio isto to. Rad koji je pokazao rezultate kao prethodni objavljen je u PNAS u maju 2021. pod naslovom “Reverse-transcribed SARS-CoV-2 RNA can integrate into the genome of cultured human cells and can be expressed in patient-derived tissues“.

Ovaj rad je naravno dao vjetar u leđa teorijama da, ako se virus SARS-CoV-2 može ugraditi u ljudski genom, onda i mRNA (iRNK) vakcine kakve su Pfizer/BioNTech i Moderna, a i adenovirusne mogu mijenjati ljudsku DNK. Osim što ne mogu. 

Dakle, o čemu se radi? Kako sam već objašnjavala, ove vakcine ne mogu da mijenjaju genom vakcinisane osobe jer niti je SARS-CoV-2 retrovirus (retrovirusi su oni koji pomoću posebnog enzima reverzne transkriptaze mogu upisati svoj RNK genom u DNK) niti u ljudskom organizmu postoji slobodan enzim reverzna transkriptaza koja bi omogućila ovo ubacivanje virusnog genoma u naš genom.

Ok, pa kako su onda to postigli naučnici iz MIT koji su objavili ovaj rad i to u baš respektabilnom žurnalu?

Vidite, radi se o tome da su oni ovo postigli u uslovima in vitro stanične kulture na genetički modificiranim ljudskim stanicama (i to HEK293T stanicama, koje se i inače koriste kao stanične kulture). Stanice su bile modificirane tako da imaju jako veliku ekspresiju elementa LINE-1. 

E sad vrlo je važno da shvatimo šta je to LINE-1. To je transpozon, i to porijeklom endogeni virusni element, retrotranspozon. U višim eukariotskim genomima, dugotrajno presječeni nuklearni element 1 (Long Interspersed Nuclear Element 1 / LINE-1) je retrotranspozoni element i predstavljaju veliku porodicu ponovljenih genomskih elemenata. Oni transponiraju pomoću reverzne transkriptaze (RT), koju kodiraju kao dio ORF2p proizvoda. LINE-1 elementi, sljedovi koji su razbacani po genomu predstavljaju artefakte, relikte drevnih infekcija retrovirusima. Sada se smatra kako je čak 5-8% ljudskog genoma sačinjeno od endogenih retrovirusnih elemenata, a ovi zaostaci virusnih infekcija su čak “krivci” i za evoluciju placente. 

Kada praktično “silujemo” LINE-1 u kulturi stanice tako da ovi elementi imaju abnormalnu aktivnost, ovo dozvoljava integraciju virusnih elemenata čak i neretrovirusnog porijekla, poput SARS-CoV-2. Upravo su takvo ovi naučnici i stvorili ljudsko-virusne himere. 

Dakle pokazano je da LINE-1 djeluje u kulturi posebnih stanica, u posebnim uslovima, koji ne odražavaju fiziološke tj. prirodne uslove. Drugim riječima – vjerovatnoća da se ovo dogodi u prirodi sa SARS-CoV-2 virusom je ravna nuli, kao i vjerovatnoća da se sekvenca Spike proteina iz vakcina ugradi u ljudski genom. Da bi se to dogodilo, morali bismo genetički izmijeniti veliku količinu stanica osobe koja prima vakcinu, tako da pojačamo dejstvo endogenog virusnog elementa LINE-1. A to ne možemo uraditi, sve i da hoćemo. 

Ja bih još dodala da je ovaj rad u PNAS objavljen kao Contributed Article. Contributed article ili contributed submission je način da članovi National Academy of Sciences izbjegnu urednički filter i pošalju članak zajedno sa imenima dva reviewera koji oni izaberu, što olakšava publikaciju, čak i ako ona nije kvalitetna. U suštini, to je nešto kao “ti mene vojvodo, ja tebe serdaru” ili “jaranski način”. Contributor za ovaj članak je bio Rudolph Jaenisch, s Cambridgea, koji je vodeći autor i prvobitne studije sa “silovanim” LINE-1 elementima, koja je odbačena za publikovanje. 

Dakle još jednom – bez obzira na mehanizam Contributed Article, pokazano je da se realno genom virusa SARS-CoV-2 može ugraditi u ljudske stanice, ali to nas ne treba brinuti jer se ovo može dogoditi samo pod izrazito specijalnim okolnostima koje se u prirodi baš i ne dešavaju nego se radi o rubnom slučaju. 

Ovaj rad više pokazuje osobine LINE-1 retrotranspozonskih elemenata, njihovu suprafiziološku aktivnost u posebnim uslovima, kojih smo već bili svjesni, nego što nam otkriva neko novo zrno znanja o virusu SARS-CoV-2. To je deja vu i bazično znanje, a ne nešto što je prvi put otkriveno. Otkrili su toplu vodu. Na način na koji je to urađeno u ovom radu, praktično možete ugraditi i genome drugih virusa u ljudski genom. 

Još o ovome pročitajte u Science, mada ja nisam zadovoljna tim člankom, ali možete pročitati i ovu reakciju od dr Angela Rasmussen na Twitteru.

Ovi inicijalni rezultati koji se postižu samo na silu doveli su do panike kada je Domazet-Lošo počeo širiti svoje razmišljanje naglas i rad koji još nije objavljen da bi se mRNA iz vakcina mogla ugraditi u ljudski genom te da je vakcinacija “molekularno tetoviranje”. Ovo prosto nije tačno i Domazet-Lošo nema dokaza za takvo što osim svog razmišljanja naglas. Vakcine protiv COVID-19 NE MIJENJAJU NAŠU DNK.