Interesantno je kako mediji ne znaju napraviti tekst od vijesti. Ja odavno nisam pročitala dosadnije tekstiće od ovih o novim elementima Periodnog sistema elemenata. Umjesto da to bude super prilika medijima da napišu cool i zanimljiv tekst o nauci, oni tu priliku propuste i serviraju nam nešto neprobavljivo i ubibože šturo i dosadno. 


Dakle, ne tako davno, 2011. Periodni sistem elemenata (PSE) je završavao sa brojem 116, s tim da je postojala “rupa” između elemenata te 114 i 116. Ove godine, tačnije, od 30. decembra 2015. PSE će biti bogatiji za elemente 115, 117, 118 i 113. Time će biti popunjena sedma perioda PSE. Ovi elementi su otkriveni i prije 2011, ali tek od prije par dana su postali dijelom PSE

Kosuke Morita sa Riken instituta/AFP


Novo proširenje PSE je verificirala Međunarodna unija za čistu i primijenjenu hemiju (International Union for Pure and Applied Chemistry – IUPAC). IUPAC je odlučio kako su američki (istraživači Nacionalne laboratorije Lawrence Livermore i Nacionalne laboratorije Oak Ridge) i ruski naučni timovi (Institut za nuklearna istraživanja u Dubni) priložili dovoljno podataka da im se može priznati otkriće elemenata sa rednim brojem 115, 117 i 118, dok je priznanje za otkriće elementa 113 otišlo u ruke Japancima – istraživačima sa Instituta Riken u Kobeu. To znači da će timovi koji su otkrili ove elemente moći i dati imena novim tvarima. Ovo je prvi put da zasluge za “otkriće” jednog elementa dobije tim iz Azije.

Međutim, hajde sad da vidimo šta to u ovom kontekstu znači “otkriven”. Da li su ovi elementi zbilja “otkriveni” ili je nešto drugo u pitanju?



Kada kažemo da je neko nešto otkrio, obično mislimo da je taj neko našao nešto što je postojalo, samo nismo znali da postoji. Elementi periodnog sistema su “otkrivani” – ljudi su u antičko doba znali za neke elemente – još od bakarnog doba za bakar i zlato, zatim, u željeznom dobu, otkrili su željezo, pa postepeno i druge metale i nemetale. Međutim, tih tvari koju su bile osnovne i nisu se mogle više prečistiti na jednostavnije tvari, bilo je sve više i naučnici su otkrili kako neki od njih, premda drugačiji, imaju neka svojstva koja se ponavljaju.

Prvi Periodni sistem elemenata napravio je ruski naučnik Dmitrij Mendeljejev 1869. Tih godina naučnici su znali samo za 53 hemijska elementa, što je tek oko polovine onih za koje mi znamo danas. Mendeljejev je uspio do tada poznate elemente rasporediti u neke nizove, ali je shvatio da između određenih elemenata postoje “rupe” – da nešto nedostaje.

 
Elemente je redao po atomskim masama, a to su naučnici mogli izračunati. Zapravo, masa atoma ovisi od broja i protona i neutrona, pošto elektroni imaju jako malu masu. Onda je grupisao elemente prema nekim sličnim svojstvima. “Rupe” u njegovom sistemu elemenata se predstavljale mjesta za elemente koji još nisu otkriveni! Pametno!
 

PSE se sastoji od vodoravnih i uspravnih nizova. Vodoravne nazivamo periode i njih ima 7, a uspravne zovemo grupe, njih ima 18. Elementi na lijevoj strani PSE su metali, a oni krajnje desno su nemetali.

Periodni sistem se pomalo modificirao i dopunjavao, dok nije dobio sadašnji izgled. Međutim sa otkrićem radioaktivnosti (veliki naklon bračnom paru Curie, Pier i Maria Sklodowska), u PSE su počeli pristizati neki novi, teži elementi, koji su imali jednu manu – bili su radioaktivni, opasni i vrlo nestabilni. Neki od tih radioaktivnih elemenata se javljaju u prirodi, poput uranijuma i plutonijuma, ali dosta njih se sintetizira u laboratorijama. Do danas je sintetizirano 24 elementa periodnog sistema, od broja 95 do 118.

Dakle, ovi elementi nisu “otkriveni”, nego su sintetizirani, dobiveni su u laboratoriji, procesom spajanja jezgra (nuklearnom fuzijom). Recimo, element 118 (Uuo) dobiven je bombardovanjem kalifornijuma 249 jezgrima kalcija 48. Poluživot ovog elementa iznosi stravično kratkih 0.89ms.
Element 117 je dobijen bombardovanjem berkelija 249 izotopom kalcija 48.





Imena ovih elemenata su americij/um (95), kirij/um (96), berkelij/um (97), kalifornij/um (98), ajnštajnij/um (99), fermij/um (100), mendeljivij/um (101), nobelij/um (102), lovrencij/um (103), raderfordij/um (104), dubnij/um (105), siborgij/um (106), borij/um (107), hasij/um (108), majtnerij/um (109), darmštatij/um (110), rentgenij/um (111), kopernicij/um (112), flerovij/um (114), livermorij/um (116). 

Privremena imena za elemente 113, 115, 117 i 118 su (poštujući navedeni redoslijed) ununtrij, ununpentij, ununseptij i ununoktij. Nadamo se da će ova privremena imena biti zamijenjena nekim zvučnim imenima. Inače, elementi PSE mogu dobivati imena po nekom mjestu, osobi (najčešće naučniku), mitološkom konceptu ili mineralu.

Element 117 spada u grupu halogena kao što su hlor ili flor, ali je izuzetno nestabilan.

Elementi sa rednim brojevima 113, 115 i 118 izuzetno radioaktivni. 113 ima neke karakteristike aluminija i postprelazni je metal, 118 spada u nultu grupu tj. u plemenite gasove, dok 115 također pripada postprelaznim metalima.

Upravo je ova sinteza nuklearnom fuzijom ono na šta se referira u filmu Ironman 2, kada Tony Stark stvori novi element, pomoću tragova koje je njegov otac spasio u mapi. 

Dakle, udžbenici hemije su od 30. decembra 2015. malkice zastarjeli.

Ne zaboravite da se imena elemenata PSE pišu malim početnim slovom, te molim AJB da ispravi ovu pravopisnu grešku. Također, kaže se “primijenjena hemija”, a ne “primjenjena hemija”, kako pišu portali.


UPDATE (3.12.2016.) – IUPAC je potvrdio zvanična imena imena novih elementa
Elementi 113, 115, 117 i 118  su dobili zvanična imena:
-element sa rednim brojem 113 je dobio ime nihonij, u čast Japana, države gdje je otrkiven. Japan se još kaže Nihon;
-element sa rednim brojem 115 je dobio naziv moskovij, prema Moskvi;
-element br. 117 će nositi naziv tenesin, prema američkoj saveznoj državi Tenesi (Tennesee);
-element br. 118 se zove oganeson prema ruskom profesoru nuklearne fizike Juriju Oganesianu (rus.Ю́рий Цола́кович Оганеся́н) sa Instituta za nuklearna istraživanja u Dubni.