Kako se čovečanstvo susreće sa velikim izazovima poput pandemijskih bolesti, klimatskih promena, nebezbednosti hrane, gubitka biodiverziteta, konfliktima, migracijama i siromaštvom, nauka, pa samim tim i naučno novinarstvo više nego ikada treba da na kritički način ukaže na to da je više jednakosti, socijalne pravde i čestitosti u svetu od presudne važnosti za ljudski opstanak.
Danas socijalna nepravda predstavlja glavni uzrok nestabilnosti u svetu, izaziva tenzije, i geopolitičke konflikte, sve usled nedostataka solidarnosti među ljudima, kako na lokalnom tako i na globalnom nivou.
Jasno je da nauka treba da preuzme veću odgovornost u prepoznavanju i analizi socijalnih nepravdi, ali i naučno novinarstvo ima važnu ulogu, treba da skrene pažnju na nepravde, objasni široj publici dugoročne posledice destruktivnog trenda, i istraži moguća rešenja koja ja bi bila korisna za čovečanstvo.
Danas, više nego ikad, svakakve nejednakosti čine da pravednije društvo zvuči poput dalekog sna. Od dubokog siromaštva, gladi, porasta bolesti u svetu, do nejednakog pristupa osnovnom obrazovanju, uskraćivanju reproduktivnih prava, nasilja na polnoj osnovi, ksenofobije, homofobije, itd., na jednoj strani, i veoma različitih kazneno-pravnih sistema na drugoj strani, sve ovo na životne šanse čoveka na planeti deluje kao lutrija poštanskih brojeva. U današnjem duboko povezanom, i nikada manjem svetu, mesto gde je neko rođen, i dalje je od presudne važnosti, i nepravde poznate i nepoznate se dodatno razvijaju.
Šta danas predstavlja najbolju socijalnu praksu, buduće generacije i istorija mogu jednog dana da osude, i to rigorozno.
Pesimisti govore da ako samo uzmemo klimatske promene i geopolitičke konflikte naše čovečanstvo je u riziku od istrebljenja. Ljudi su socijalna bića, svaka pojedinačna akcija ima društvenu posledicu. Jednostavno, odnos prema zajedničkom dobru, na globalnom nivou, pretnja je opstanku života na zemlji. Postoji utisak opšte inertnosti, paralize i mesečarenja kada se radi o ovom pitanju.
Optimisti kažu da se nalazimo u zlatnom dobu naučnih otkrića i da svakako postoji način i rešenje za većinu društvenih bolesti. Treba da dozvolimo nauci da kreira novo znanje, podeli ga, ponudi rešenje koje će preventivno delovati na nepravde. Nauka sama po sebi ne može da osigura da resursi na planeti budu dostupni i fer raspoređeni za sve, to bi bilo precenjivanje značaja nauke. Međutim, šta je nauka nego kolektiv ljudi, glasača, građana, akademskih institucija, inovacionih fondova, ili jednostavno matice i šrafovi društva. Jednako i novinarstvo predstavlja kolektiv ljudi, glasača, građana, javnih servisa, i svih ostalih medijskih kuća.
Način na koji su nauka i tehnologija zastupljene u medijima je ključni faktor naučne pismenosti u društvu. Novinari treba da cene tačnost, brzinu, jednostavnost i jasnoću teme. Ali, ipak, većina članaka je duga, kompleksna, bez dramatičnih obrta, i vremenskog okvira, dok sa druge strane izražena potreba da se zadrži kratkorajna pažnja čitalaca tako što će se temi pristupiti kratko i površno često ostane bez konteksta i smisla. Postoji šala kako bi reporteri, da su mogli, u 1. veku izveštavali bi o Hristovom raspeću do detalja, i tako propustili glavnu temu – Hrišćanstvo.
Zamislite, ja sam žena
„Sram vas bilo ovo je travestija! Tema nije rod nego pol!” rekla je svetska šampionka u tenisu, Martina Navratilova, komentarišući tinjajući skandal sa upravo održanih Olimpijskih igara u Parizu, gde je sportska javnost došla do najeksplozivnijeg mogućeg zaključka da je Imane Khelif, 25-godišnja Alžirka ustvari, biološki, muški bokser, koji je osvojio zlatnu olimpijsku medalju kao žena.
Imane je stigla sve do zlata u ženskoj velter kategoriji nakon što je pobedila četiri uzastopne protivnice. Ishod na koji je MOK upozoravan – „da bi preveliki fokus na inkluziju mogao uništiti fer sport za žene” – kao da se obistinio. Dopuštajući tobože „biološkim muškarcima” da se bore kao žene, MOK je prouzrokovao nepopravljivu štetu njihovim tvrdnjama o zaštiti svetosti i integriteta ženske kategorije, tvrdnje su delova sportske javnosti – dodajući da je ovo bila najoštrija ilustracija neuspeha upravljanja na najvišem nivou svetskog sporta.
A da li je sve baš tako jednostvano, da li je „biološki muškarac” za nekoga ko je rođen kao žena ispravna formulacija, naučno je pitanje o kome je trebalo da novinari izveštavaju blagovremeno. Ipak, Khelif je slavila plešući već u ringu, dok je objavljena jednoglasna odluka da je pobedila.
„Ja sam žena”, rekla je bokserka na konfrenciji za novinare, komentarišući nebrojene napade na socijalnim mrežama. U toku OI bokserka je bila izložena vanserijskom verbalnom nasilju po polnoj osnovi. Njen advokat uložio je žalbu pariskom sudu, rekavši da je alžirska bokserka žrtva sajber nasilja, nazvavši napade mizoginim, rasističkim i seksističkim. Alžirka je kući odnela olimpijsko zlato, nakon svih kontroverzi i online debati o njenom polu, a koje su prethodile trijumfu.
U žalbi, iako su „trolovale” mnoge poznate ličnosti, nevedeni su J. K. Rowling (Džej Kej Rouling) i Elon Musk (Ilon Mask). Na francuskom tužitelju sada je odluka da li će istraga biti otvorena. MOK je stao uz Imane i osudio nasilje. O događajima je izveštavano u sportskim rubrikama, dok je naučni aspekt teme gotovo neprimetno obrađen. Nasilje kojem je bila izložena šampionka u boksu ostaće velika mrlja Olimpijskih igara u Parizu, ali, možda i mrlja za novinarstvo, naučno, koje nije prepoznalo potrebu da se bavi temom uoči Pariza, jer se ponavlja iz godine u godinu, na velikim sportskim takmičenjima, a u domenu je socijalne pravde.
Od Newtona ili od Einsteina
Kako bi izveštavanje o nauci i tehnologiji bilo još popularnije kod publike, novinarska tradicija objektivnosti često je stavljena u neku vrstu lažne ravnoteže, dajući jednaku težinu suprotnim mišljenjima, bez obzira na to koliko ima tačnosti ili dokaza na temu. Naučna pitanja mogu biti usko isprepletena s moralnim ili etičkim kontroverzama – poput genetičkih istraživanja, evolucije, pa i klimatskih promena. Ipak, novinarske konvencije čine ih neprikladnim za širu javnost. U pokušaju da razdvoje nauku od kontroverze, kod posmatrača znaju da stvore utisak da su naučni stavovi podeljeni čak i kada to nisu. I nije uvek lako novinarima – ili javnosti – da prihvate načelo da su sva naučna saznanja privremena. Kao što se zapitao jedan novinar: Da li je trebalo da izveštavamo o Newtonu (Njutnu), ili je trebalo da sačekamo Einsteina (Ajnštajna) ?
Sa tim u vezi, treba li da novinari koji prate nauku, imaju i načno obrazovanje – pitanje koje uvek izaziva debatu, kad god se naučni novinari sastanu kako bi razgovarali o kvalitetu svoje profesije, iako je zadatak odgovorno izveštavanje, a ne pisanje naučnog rada. Istovremeno, mnogi predstavnici naučne zajednice oklevaju da razgovaraju sa „običnim” novinarima. Jedno loše iskustvo tokom intervjua može odbiti naučnika od novinara za ceo život. A kako bi nauka ipak bila zastupljena u mainstream medijima, puka popularizacija nauke, bez kritičkog odnosa prema temi, postala je dominantna kategorija.
Svet novinarstva ubrzano se menja kako internet mediji uzimaju primat i vrše pritisak na novinare da proizvedu maksimalne rezultate uz minimalne resurse. Rezultat je prebacivanje proizvodnje naučnih vesti sa novinara na stručnjake za odnose sa javnošću (PR), i na taj način se umanjuje suštinska demokratska uloga novinara, koji treba da poziva na odgovornost one koji troše novac iz javnih resursa.
Važna uloga nauke u oblikovanju sveta, i rada u budućnosti je jasna. Napredne tehnologije stvaraju nove mogućnosti za sve, i nikoga ne bi trebalo da marginalizuju, jer svi pojedinci i grupe imaju pravo na poštovanje. Međutim, ljudsko dostojanstvo širom sveta umanjuje se u odnosu na socioekonomske uslove koji nekima uskraćuju mogućnost razvoja, i na taj način povećavaju razlike u svetu. Nedostatak solidarnosti na globalnom nivou čini da problem deluje nepremostivo. „Nauka ne treba da ostane ravnodušna prema ovakvom udaru na humanost“, navodi se u deklaraciji „Nauka za socijalnu pravdu” Svetskog naučnog foruma 2022., „Nauka ne bi trebalo samo da unapredi socijalnu pravdu: vrednosti socijalne pravde, kao što su veća transparentnost i inkluzivnost, već bi trebalo transformirati samu prirodu naučnog poduhvata kako bi je učinili senzibilnijom na potrebe društva. To zahteva obnovljenu predanost otvorenoj nauci, istraživački integritet i etičko ponašanje. Rad na transformaciji i poboljšanju naučnog pothvata takođe će transformisati društvo i unaprediti čovečanstvo.
Novinarstvo između javnosti i nauke
A šta je s javnošću? Koliko su dobro građani pripremljeni da se uključe u pitanja nauke i tehnologije?
Sva istraživanja pokazuju da javnost ima zdravo poštovanje prema nauci, i da za to pokazuje velik interes. Međutim, nedostaje razumevanje nauke i tehnologije.
Jedna od dobrih vesti je da se sada, sa novim medijima, otvaraju velike mogućnosti za informisanje građana. Dokazi upućuju na to da među korisnicima vesti postoji zdrav apetit za informacijama o nauci i tehnologiji (i zdravlju); ove teme su među onima koje ljudi najčešće traže na internetu. A šta je s njihovom ranjivošću na pritiske uskih interesnih grupa, u atmosferi divljeg zapada na socijanim mrežama, kada je razumevanje i komuniciranje složenih naučnih tema ponekad izazov čak i za veterane naučnog novinarstva, šta se događa u okruženju u kojem je korisnik kralj, a publika pokreće raspravu?
Da je nauka sastavni deo savremenog društva, i sporta, je više nego jasno, sa tim u vezi, mediji treba da stave poseban fokus na nauku i obrazovanje, a naučni novinari treba da postave sebi, jasne, ambiciozne ciljeve kako bi odgovornim izveštavanjem dali svoj doprinos u kreiranju bolje budućnosti za generacije koje dolaze.
Sadržaj nastao uz podršku:
